SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI OGRANAK SANU U NOVOM SADU Ima čast da Vas pozove na predavanje koje će održati: Dopisni član SANU Ljubinko Radenković BADNJAK KOD BALKANSKIH NARODA Svečana sala Ogranka SANU u Novom Sadu, Platoneum, Nikole Pašića 6 SREDA, 20.mart 2019. godine u 18 sati Održavanje predavanja pomogao Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost   DR LJUBINKO RADENKOVIĆ, dopisni član SANU Osnovni biografski podaci Dr Ljubinko Radenković, filolog, etnolingvista, folklorist, osnovne i postdiplomske studije završio je na Filološkom fakultetu u Beogradu (studijska grupa Srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti). Studirao je i etnologiju na Filozovskom fakultetu u Beogradu, gde je i odbranio doktorsku disertaciju Narodna bajanja kod južnih Slovena. Bio je asistent za lingvistiku u Institutu za pedagoška istraživanja u Beogradu, a paralelno sa naučno-istraživačkim radom radio je kao nastavnik na univerzitetima, vanredni professor na Filozovskom fakultetu u Nišu, redovan professor na filozovskom fakultetu u Novom Sadu…… Dr Radenković učestvovao je na 92 naučna skupa a organizator je 10 naučnih skupova od kojih su 4 međunarodna, objavio je 374 radova. Za dopisnog člana SANU izabran je 2018 godine. Zamenik je sekretara Odeljenja jezika i književnosti SANU.

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI OGRANAK SANU U NOVOM SADU Ima čast da Vas pozove na otvaranje izložbe TRANSPOZICIJSKI DISKURS IDENTITETA I PROSTORA Umetnici: Darija Medić, Hose Rejs Kabalero, Vanja Novaković, Luka Stojanović, Jelena Gajinović i Tijana Jevrić Autor projekta: Sunčica Pasuljević Kandić Izložbu otvara Sanja Kojić Mladenov, istoričar umetnosti Galerija Ogranka SANU u Novom Sadu, Platoneum, Novi Sad, Nikole Pašića 6 UTORAK, 19.mart 2019. godine u 18 sati

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI OGRANAK SANU U NOVOM SADU Ima čast da Vas pozove na predavanja posvećena akademiku Ivanu Đaji BEOGRADSKA ŠKOLA FIZIOLOGIJE OD SORBONE DO BEOGRADA Govore: Akademik Dejan Popović: SLOBODAN ČOVEK  NA DOBROM GLASU: Ivan Đaja filozof i književnik Dipl.inž. Negoslav Đaja ŽIVOTNI PUT IVANA ĐAJE I NJEGOVE PORODICE Prof. Dr Pavle Anđus ISTRAŽIVANJA IVANA ĐAJE: ZAOVSTAVŠTINA ZA BUDUĆNOST Prof. dr  Bato Korać HIBERNACIJA: FASCINACIJA I LEPOTA ODRŽAVANJA ŽIVOTA NA MOLEKULSKOM NIVOU Svečana sala Ogranka SANU u Novom Sadu, Platoneum, Nikole Pašića 6 ČETVRTAK, 21. FEBRUAR 2019. GODINE GODINE U 18. sati Održavanje predavanja pomogao  Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost   IVAN ĐAJA – redovni član SANU Ivan Đaja/Jean Giaja, (1884-1957) bio je fiziolog i biolog, i jedan od najvećih srpskih i južnoslovenskih naučnika čija je najveća zasluga u utemeljivanju naučne fiziologije zasnovane na eksperimentalnom radu u Srbiji. Đaja je bio profesor i rektor Univerziteta, u Beogradu, redovan član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Fiziološkog zavoda  prve Katedre za fiziologiju među Južnim Slovenima.  

Statistike pokazuju da danas svaka deseta žena oboli od raka dojke. Veliki broj žena koje obole od raka dojke prežive ukoliko se on na vreme otkrije. Zato su prevencija i rana dijagnostika ključno rešenje kada je rak dojke u pitanju. Karcinom dojke danas privlači dosta pažnje. Mnogi misle da ga je lako prepoznati, zapravo, i nije. Pregled, dijagnozu i stručno mišljenje možete dobiti od dr Danijele Donat,radiolog, koja će vas ljubazno dočekati, pregledati i posavetovati u Poliklinici Atina Novi Sad. Šta je karcinom dojke? Karcinom dojke je zloćudni tumor koji nastaje kada normalne ćelije počnu da se ubrzano umnožavaju i uništavaju okolno zdravo tkivo. Kasnije proširuju se i na druge organe. Karcinom dojke najčešće se javlja kod starijih žena koje Imaju u najbližem srodstvu obolele od ove bolesti (majka, sestra, tetka…) Koje su prvu menstruaciju dobile pre 12.godine, a poslednju imale posle 50. godine Koje nisu rađale ili su prvi porođaj imale posle 30. godine života Koje su duže vreme koristile hormonsku terapiju, duvan ili alkohol Žene koje su gojazne i fizički neaktivne Postoji nekoliko vrsta raka dojke Duktalni karcinom dojke je najčešći. Nastaje malignom transformacijom ćelija kanala mlečne žlezde. Lobularni karcinom dojke nastaje iz ćelija režnjeva mlečne žlezde i […]

Termin koji se najčešće koristi za promenu na grliću je rana ili ranica na grliću materice. Promene na grliću materice itekako mogu narušiti celokupno zdravlje žene. Iako se smatra da su crvene mrlje potpuno bezazlene, to baš nije tako. One su odlična  podloga za viruse koji mogu dovesti do karcinoma, koji se teško leči. Šta je ranica na grliću materice? Ranice na grliću su promene u vidu „mrlja“ koje se javljaju na sluzokoži grlića, ove promene uglavnom su bezopasne. Ranice na grliću materice odlična su podloga za virusne infekcije koje mogu dovesti do karcinoma grlića koji se teško leči, i ako se ne otkrije na vreme mogu ugroziti zdravlje žene. Simptomi ranice na grliću materice Crvene mrlje na grliću materice koje se kreću najčešće od bledo-ružičaste pa do tamnije crvenkaste boje jesu promene koju karakteriše postojanje cilindričnog epitela iz kanala grlića materice. On se nalazi na „pogrešnom mestu“, na spoljašnosti grlića, gde treba da se nalazi pločasti epitel. Kao takva promena može da predstavlja ulazna vrata za HPV virus, čiji visokorizični tipovi su najčešći uzročnici raka grlića materice. Promene na grliću materice su uglavnom potpuno bezbolne i ne prate ih neki određeni simptomi. Međutim, ukoliko se oni ipak jave onda […]

  SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI OGRANAK SANU U NOVOM SADU   Ima čast da Vas pozove na otvaranje   KOLEKTIVNA IZLOŽBA “NA PUTU ZAHARIJE ORFELINA” KALIGRAFSKIH RADOVA NASTAVNIKA, UČENIKA i kaligrafa SVETOZARA PAJIĆA DIJAKA U ČAST ZAHARIJE ORFELINA   Ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu, Pašićeva 6 Petak 18.januar 2019. godine u 18.00 časova Izložba že biti otvorena od 18 do 30.januara 2019. Godine (radnim danima od 9.00 do 19.00 časova) Priređivač izložbe: Vera Stojšić-Gašparovski Organizator: Udruženje vojvođanskih učitelja uciteljivojvodine@gmail.com  www.uvu.rs   Domaćin: Ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu