Većina stanovništva različite starosne dobi ima neke simptome alergije. Najčešći alergeni su oni koji se udišu iz spoljne sredine a to je polen trave, korova itd, a javljju se u periodu cvetanja od marta do kraja septembra kao i alergije na hranu Mlađa deca su najpodložnija alergijama, te su alergijske reakcije različite, a mogu da budu i opasne po život.
Alergije su u stalnom porastu te danas predstavljaju sve češći problem u našim ordinacijama.
Jedna od najčešćih alergija je alergija na polen korova tj.ambroziju i to pod kliničkom slikom alergijskog konjunktivitisa i ili rinitisa tj. polenske kijavice /zapaljenje nosne sluznice/.
Kakva je biljka ambrozija?
Ambrozija u narodu poznata kao limundžik, opaš ili fazanuša je jednogodišnja korovska biljka koja se sreće na različitim tipovima zemljišta.Staništa ambrozije su najčešće zapuštena građevinska zemljišta, vrtovi, neobrađene poljoprivredne površine,u kulturama kukuruza, suncokreta, uz puteve,železničke pruge, dakle svuda gde ima dovoljno svetla.
Niče krajem aprila, a počinje da cveta od sredine jula do septembra meseca, sa najvećom produkcijom polena u avgustu i septembru.Optimalna temperatura za njeno klijanje i nicanje je temperatura od 20-22 C.Ima veoma veliki potencijal reprodukcije i stalnu zalihu semena u zemljištu.Jedna biljka ambrozije proizvede 500-3000 ahenija -semena koje mogu održati klijavost u zemljištu i do 40 godina, a isto tako produkuje više od milijardu polenovih zrna koja se uz pomoć vetra mogu raspršiti na površini od više kvadratnih kilometara.
Alergija na ambroziju i tegobe
Ambrozija spada u alergene koji izazivaju tegobe kod oko 10% ljudske populacije.Kod ljudi polen ambrozije je uzročnik 75% svih polenskih alergija pri čemu ne postoji starosna granica za pojavu osetljivosti.Kod najosetljivijih osoba čak i samo 8 do 20 polenovih zrna u 1 m 3 vazduha može da izazove jake alergijske reakcije .Od tegoba letnjih poelnskih alergija pate u najvećoj meri deca i radno sposobno stanovništvo. Kliničke manifestacije alergije na ambroziju: pored polenske kijavice, sezonski otitis, astmu, digestivne i urinarne smetnje / povraćanje, bolove u stomaku, dijareju, urinarne infekcije/reakcije na koži /koprivnjača, angioneurtoski edem i ekcem/.
Simptomi nisu opasni po život, ali SMANJUJU efikasnost na poslu, te uzrokuje značajne gubitke radnih dana.
UZROKUJE: povećan broj hospitalizacija , povećan broj poseta hitnoj pomoći, kao i povećan broj izostanka sa radnog mesta i u školi u vreme pojačane koncentracije polena ambrozije u vazduhu.UTIČE na : društvenu aktivnost, izbor karijere , kućne poslove, sportsku aktivnost , fizičku aktivnost , san i uopšte na način života osoba koje imaju problem sa alergijom na ambroziju.
Polen ambrozije spada u specifične agense koji zagađuju vazduh. Kada je aerozagađenje veće tada nastaje povećana produkcija polena ambrozije i povećava se broj alergogenih proteina.Tako da se time objašnjava povećan broj respiratornih tegoba kada je aerozagađenje veće.
Polenske alergije se javljaju sezonski, u vreme kada je u vazduhu najveći broj čestica polena stabala, korova ili trava.
Polen biljke ambrozije je NAJALERGOGENIJI POLEN NAŠEG PODRUČJA .
Simptomi koji ukazuju na alergiju
Simptomi preosetljivosti na ambroziju mogu da se manifestuju kijanjem /karakteristično je kijanje u salvama tj. naletima po 10-20 puta /, peckanje u nosu,zapušen nos,pojačana sekrecija iz nosa i smanjen osećaj čula mirisa ili čak potpuni gubitak čula mirisa. Pojačana sekrecija iz nosa može da traje ponekad tokom cele sezone. Preosetljivi na polen mogu otežano da dišu i da se žale na stezanje i bol u grudima.To je onda znak da se radi o sezonskoj bronhijalnoj astmi,koja je uzrokovana alergijom na ambroziju.Mogu da se jave i podočnjaci, uzrokovani povećanim dotokom krvi.Ovakvi pacijenti su često razdražljivi, malaksali i bez koncentracije, što im umanjuje radnu sposobnost, a opterećuje okolinu obolelog i otežava uobičajenu komunikaciju.
Kada alergičar udahne alergen i kada taj alergen uđe u krvotok , imunološki sistem reaguje , te dolazi do alergijske reakcije.
Alergijski rinitis
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, anamneze, alergotestiranjem, utvrđivađem prisustva eozinofila u nosnom sekretu te imunološkim ispitivanjima.
Da bi roditelji razlikovali alergijski rinitis od obične prehalde ili infekcije, evo nekoliko praktičnih saveta:
Alergijsko zapaljenje nosne sluznice se javlja sezonski u periodu polinacije određene biljke./mart -oktobar sezona cvetanja polena/
- Dete kija u naletima po 5- 10-20 puta
- Dete ima svrab nosa i to je tzv. „Alergijski pozdrav „kada dlanom trlja nos
- Pojačana sekrecija iz nosa , sekrecija je bistra
- Suzenje očiju je prisutno i takođe svrab u očima, i kapaka, konjunktivacrvenilo
- Može da se javi suvi nadražajni kašalj
Terapija kao i za svako stanje ili bolest najvažnija je prevencija.
Terapija treba da bude takva da se ukloni alergen, a pod uslovom da je poznat treba sprovesti desenzibilizaciju, koja je moguća u određenim uslovima.Od medikamenata preporučuju se antihistaminici i u težim slučajevima kortikosteroidi. Terapija može biti opšta i lokalna.
Posle svakog boravka napolju a naročito nakon boravka u prirodi, u parku detetu treba isprati nos fiziološkim rastvorom i to više puta u toku dana.
Potrebno je uraditi ukupni Ig E seruma i prick test na inhalatorne alergene da se utvrdi na koji polen je dete alergično.Tada pre sezone i u sezoni treba koristiti adekvatnu terapiju koju odredi alergolog .
Najbolje je sprovesti desenzibilizaciju, koja je sada sprovodi i u Poliklinici Velisavljev Novi Sad.