Danas smo svedoci mnogih kontroverzi. Laka dostupnost informacija, ali nažalost i poluinformacija, dovodi do kreiranja životnih navika na osnovu propagandi, nelevenatnih podataka i vladajućih trendova umesto na osnovu medicinskih znanja i saveta lekara.
Na internetu se susrećemo sa pričama ljudi koji žele instant popularnost, te plasiraju neistine ali na vrlo pitak način. Epilog priče pronalizmo kod ljudi koji su tragajući za boljim kvalitetom života, narušili njegov kvalitet ali i ispisali medicinski karton novim problemima.
Jedna od vodećih debata temelji se na iznošenju stavova o upotrebi mesa u ishrani. Zato smo rešili da javno razbijemo neke nedoumice i pokušamo da okrenemo razmišljanje upravom smeru, argumentima.
Meso da ili ne?
Meso predstavlja važan deo uravnotežene kvalitetene ishrane. Nijedna grupa namirnica nije tako dobar izvor bioloških proteina neophodnih za rast, obnovu i izgradnju organizma (u raznim vrstama mesa ima prosečno 17-25% proteina).Od velikog značaja je napomenuti i prisustvo vitamina B grupe , koji su potrebni organizmu za oslobađanje energije iz hrane, iz čega proizilazi da su nepohodni za svakodnevne aktivnosti.
Meso je naročito važan izvor vitamina B12 kojeg nema u biljnoj hrani. A baš taj vitmin je potreban za izgradnju crvenih krvnih ćelija i normalno funkcionisanje nervnog sistema. U mesu ima i mineralnih materija kao što su: kalijum, fosfor, hlor,sumpor, kalcijum, magnezijum i naravno gvožđe i cink. Takođe, u mesu se nalaze i male količine vitamina A, riboflavina , piridoksina, tiamina, folne kiseline i vitamin C.
Gvožđe kao glavni vitamin u mesu
Meso kontroliše apetit (proteini), obezbeđuje više energije prevenira anemiju (gvožđe), obezbeđuje rast i razvoj (proteini), obezbeđuje zdrav imuni sistem /cink/, obezbeđuje dobro razvijen nervni sistem /B 12/. Gvožđe koje se nalazi u mesu se dobro apsorbuje u crevima.Od ponuđene količine gvožđa iz mesa usvoji se čak 15-20 %, dok je taj procenat iz hrane biljnog porekla samo oko 2%. Kao orijentir, navodimo podatak da dnevni unos gvožđa hranom varira od 2-20 mg. Dnevna potreba gvožđa je od 10-15 mg. Meso sadrži gvožđe u hemijskom obliku koje je mnogo iskoristljivije od gvožđa u nehemijskom obliku (gvožđe iz voća, povrća, žitarica i mlečnih prozivoda ).Takođe gvožđe se slabo apsorbuje iz namirnica koje obiluju fitatima kao što su spanać i sočivo. Znatno bolje se apsorbuje iz šargarepe , krompira, soje i brokolija ali se ubedljivo najbolje apsorbuje iz mesa,živine i ribe.Da bi iskoristljivost biljnih namirnica bila što bolja, trebalo bi kombinovati namirnice bogate vitaminom C i namirnice bogate gvožđem.
Nakon ove priče, razmislite još jednom da li ćete svom detetu i sebi priuštiti obrok mesa na tanjiru. Roditelji često svoje navike prenose na dete,a postoje situacije u kojima ih i nameću deci, iz ubuđenja da će biti korisne. Zato apelujemo da se pre nego što donesete tako radikalne odluke kao što je restrikcija pojedinih namirnica iz isharne, prvo posavetujete sa lekarom i zajedno sa njim odlučite šta je najbolje za Vaše dete i Vas.
Popularni „Google “ jeste jeftin lekar ali ne i dovoljno dobar da bi mu uvek verovali.
Ukoliko vas muči bilo kakava nedoumica oko ishrane vašeg deteta, pregled, savet lekara i konsultacije možete dobiti na kontakt telefon koji se nalazi na onlajn prezentaciji Poliklinika za decu i odrasle Velisavljev Novi Sad.
