Šta je dijabetesna retinopatija?

Šta je dijabetesna retinopatija?

Diabetes mellitus predstavlja hronični poremećaj metabolizma kod koga postoji povišen nivo glukoze (šećera) u krvi koji organizam ne može da adekvatno iskoristi i skladišti.

Postoje dva tipa diabetes mellitus-a (šećerne bolesti):

Tip 1 (insulin zavisni), koji nastaje posredstvom autoimune reakcije i uništavanja specifičnih ćelija u pankreasu koje su odgovorne za proizvodnju insulina.

Tip 2 (insulin nezavisni oblik), se manifestuje većim ili manjim defektom proizvodnje insulina od strane pankreasa ali sa pojavom otpornosti tkiva na dejstvo insulina. U populaciji obolelih od diabetes mellitus-a (šećerne bolesti), oko 90% su tip 2 (insulin nezavisni oblik).

Šta je dijabetesna retinopatija?

Povišen nivo glukoze u krvi, oštećuje velike i male krvne sudove  u organizmu. Ova oštećenja krvnih sudova na očnom dnu izazivaju oštećenje mrežnjače ( jedan od najosetljivijih delova oka zaduženih za vid). Procenjuje se da oko 100 miliona ljudi koji boluju od diabetes mellitus-a (šećerne bolesti) na svetskom nivou, imaju dijabetesnu retinopatiju.

Šta utiče na nastanak dijabetesne retinopatije?

Trajanje diabetes mellitus-a (šećerne bolesti) je jedno od najvažnijih faktora u razvoju dijabetesne retinopatije. Kod tipa 1 diabetes mellitus-a (šećerne bolesti), 60% će razviti dijabetesnu retinopatiju unutar 10 godina.

Tip 2 diabetes mellitus-a (šećerne bolesti), u zavisnosti da li pacijent prima insulin (84%)  ili ne (53%) će razviti dijabetesnu retinopatiju unutar 19 godina.

Loša regulisanost glikemije (nivoa šećera u krvi), hiperetenzija, oštećenje bubregapovišen nivo lipida (masti) u krvi, anemičnost, trudnoća  takođe igraju važnu ulogu u razvoju i pogoršanju dijabetesne retinopatije.  Zbog toga je neophodno da se vrednosti glikoziliranog hemoglobina (HgbA1C), serumskih lipida i krvnog pritiska održavaju u okviru referentnih granica.

Koji su simptomi dijabetesne retinopatije i kad treba da se obratite vašem oftalmologu?

Dijabetesna retinopatija se uglavnom javlja na oba oka. Činjenica da dijabetesna retinopatija u ranima fazama ne mora biti praćena simptomima čini ovu bolest opasnom i zbog toga su neophodne redovne kontrole vašeg oftalmologa.

Simptomi mogu varirati ali ako premetite sledeće tegobe, treba da se obavezno javite vašem oftalmologu:

  • Zamućenje vida (pad vidne oštrine), naizmenične promene u jasnoći vida ili potpuni gubitak vida
  • Pojava tamnih mrlja, tačkica, niti
  • Lošije viđenje boja

Postavljanje dijagnoze dijabetesne retinopatije

Dijagnozu postavlja vaš oftalmolog na osnovu:

  • anamneze
  • kliničkog pregleda (provere vidne oštrine, pregleda svih očnih struktura, provere očnog pritiska)
  • OCT dijagnostike
  • FA (fluoresceinske angiografije)

Tipovi dijabetesne retinopatije

Na osnovu prisustva, odsustva i ozbiljnosti promena na očnom dnu vaš oftalmolog može da klasifikuje dijabetesnu retinopatiju na neproliferativnu-bez rasta novih „patoloških“ krvnih sudova (NDPR) ili proliferativnu dijabetesnu retinopatiju (PDR), sa razvojem novih „patoloških“  krvnih sudova, koja je ozbiljnija.

Lečenje dijabetesne retinopatije

Lečenje dijabetesne retinopatije podrazumeva primenu laser fotokoagulacije (LFC) gde dejstvom lasera sprečavamo curenje iz krvnih sudova u mrežnjaču i sprečavamo nastanak novih „patoloških“  krvnih sudova.

Drugi metod lečenja predstavlja davanje inhibitora angiogeneze (anti VEGF) u šupljinu očne jabučice. Anti VEGF su lekovi koji sprečavaju nastanak novih „patoloških“  krvnih sudova i curenje iz postojećih oštećenih krvnih sudova u mrežnjaču . Postoje nekoliko vrsta anti VEGF lekova u upotrebi: bevacizumab (Avastin), ranibizumab (Lucentis), Eylea (Aflibercept).

Ukoliko dođe do pojave krvarenja u očnu šupljinu, od strane „patoloških“ krvnih sudova sa razvojem membrana, koji mogu da izazovu ablaciju mrežnjače, pristupamo operaciji hirurškog uklanjanja krvi i membrana koja se naziva- vitrektomija.

Pregled oka i očnog vida možete obaviti u Specijalnoj bolnici za dijagnostikui mirkohirurgiju oka Vidar Orasis Swiss Novi Sad