Setimo se bestselera iz sveta književnosti: Adamsove knjige „Autostoperski vodič kroz galaksiju“. Likovi tog romana stavljali su ribicu zvanu „Vavilonska ribica“ u uvo kako bi omogućili komunikaciju sa vanzemaljcima. Ribica bi apsorbovala sve što bi čula, a onda bi to pretvorila u jezik slušaoca. Sada naučna fantastika postaje stvarnost: uskoro izlazi na tržište uređaj koji bukvalno funkcioniše kao famozna Vavilonska ribica. Fantastika ili više fantazija?
Svima poznata situacija – stižemo u stranu zemlju, gledamo natpise koje ne razumemo i okruženi smo ljudima koji govore nama nepoznatim jezikom. Prilazimo nekome da ga pitamo za put do našeg cilja i blago se uspaničimo kada shvatimo da ta osoba ne zna nijedan drugi jezik osim svog maternjeg. U današnje vreme bi se verovatno pre srela veštica sa crvenom jabukom nego osoba koja govori samo jedan jedini jezik, ali u nekim krajevima i u nekim uslovima se to ipak dešava. Znakovni jezik može da nam priredi „slatke” situacije i na kraju se obično njime sporazumemo. A ipak, ponekad nam baš zatrebaju upravo podaci sadržani u izgovorenim rečima. Jedno start-up preduzeće, Waverly Labs, pronašlo je rešenje za probleme u govornoj komunikaciji sa predstavnicima drugih kultura: realna Vavilonska ribica zvana „Pilot Translating Earpiece“.
Zanimljivost u vezi sa Vavilonskom ribicom jeste da je baš riba, jedno od najćutljivijih živih bića, odabrana kao medijum za govor. Verovatno zato što se u nju ima najviše poverenja da neće uneti sopstvena razmišljanja i komentare u procesu prevođenja – sposobnost kojom i ljudski prevodilac mora da vlada.
U knjizi je rečeno da stavljanje Vavilonske ribice u uvo u praksi rezultira trenutnim razumevanjem svega što Vam je rečeno u bilo kom obliku komunikacije. Ovaj opis savršeno odgovara ovom novom uređaju. Pilot bi mogao da stvori veze između ljudi i omogući razgovore koji bi bez njega bili teško zamislivi. Fantastični dodatak bio bi simultani vodič za kulturno specifične gestove, ali to bi, pretpostavljam, ometalo tok konverzacije.
Vizuelno će Pilot biti jedva primetan. Radi se o dve sitne bubice koje nisu veće od poznatog mobilnog bluetooth uređaja. Jedna bubica snima govor koji onda obrađuje aplikacija na mobilnom telefonu pomoću funkcije automatskog prepoznavanja govora. Aplikacija zatim prevodi govor pomoću sinteze govora i sagovornik čuje prevod preko druge bubice.
Pitanje koje se postavlja jeste zašto bismo smestili nekog mobilnog prevodioca u sopstveno uvo kad većina nas ipak zna engleski na dovoljno visokom nivou da pita za pravac i kupi Popcorn. Naime, sadržaj koji izgovaramo i pratimo gestikulacijom mnogo je obimniji i istovremeno i precizniji kada govorimo na maternjem nego na stranom jeziku – pogotovo ako nismo sasvim savladali taj strani jezik. A čak i ako ga dobro znamo, nikad nismo toliko slobodni u govoru kada se ne radi o „našem“ jeziku i „našem“ načinu izražavanja. U nekim situacijama (na primer pregovorima) može biti od velikog značaja baš ta dodatna informacija koja je sadržana u slobodnom govoru izvornog govornika. Takođe, prilikom upotrebe stranog jezika potrebna nam je koncentracija – pažnja koju ne možemo da posvetimo našem sagovorniku i ekstralingvističkim konverzacionim aspektima njegovog govora (držanje tela, mimika, gestikulacija).
Ideja je fantastična – komunikacija bez barijera, podrška u susretima različitih kultura u svim životnim oblastima. Da li postoje i mane ove inovacije?
Prvo, naravno uvek obe strane moraju da imaju bubicu u uhu i aplikacija na mobilnom telefonu mora uvek biti pri ruci.
Jedna moguća posledica postojanja Pilota je smanjenje želje za učenjem jezika. Čemu učenje? Jezik je tu za komunikaciju – ako samo moram da ubacim bubicu u uvo, zašto „bubati“ sve te reči i gramatiku? Posledica bi bila nešto poput „efekta ćaskaonica“: ćaskaonice su bitno uticale na redukovanje našeg jezika. Upotrebljavanjem skraćenica, sličica i slično, zaboravili smo kako da se izražavamo bez izraza poput „lol“ i „rofl“. Upotrebom Pilota mogli bismo da zaboravimo na komunikaciju na drugim jezicima i bogatstvo koje predstavlja poznavanje više jezika.
Ipak, uređaj „Pilot“ čini se kao pravi napredak u oblasti globalne komunikacije i nosi nas na svojim krilima ka svetloj budućnosti u sporazumevanju. A što se tiče mogućih problema u vezi sa Pilotom: uvek će postojati ljudi kojima nije dovoljno da im mobilni uređaj prevede govor drugih. Ukoliko ovaj uređaj ovlada tržištem, uskoro ćemo ga svi nositi kao i mobilne telefone – uvek i svuda. A verovatno će jednog dana bubice i direktno umeti da prevedu govor, bez posredovanja mobilne aplikacije.
