Intervju sa Tinom Damjanović Spajić

Intervju sa Tinom Damjanović Spajić

Tina Damjanović Spajić, vlasnica Centra za muzičko obrazovanje Muzika, kao i svaki preduzetnik, suočava sa problemima, izazovima i bitnim odlukama u životu. Verovala je u svoje znanje, bila sigurna u sebe, a podrška majke i supruga dali su joj prvi korak ka uspehu.

Deo svojih iskustava i razmišljanja podelila je sa ostalim Članovima Privrede VirtualnogGrada.

Ljubav prema poslu je najveća satisfakcija za uspeh. Da li volite svoj posao?

Volim svoj posao, veoma. U muzici sam od svoje osme godine i ta ljubav nije prestala.

Šta vas je navelo da osnujete Centar za muzičko obrazovanje Muzika?

Centar za muzičko obrazovanje Muzika postoji od 2015. godine i nekako je to bio sledeći korak u profesionalnom smislu. Pre toga sam držala muzičke radionice u svojoj mesnoj zajednici koja mi je srdačno ustupila prostor i nekako je to trebalo proširiti, sistematizovati prema interesovanjima ljudi kad je muzika u pitanju a došle su i ideje, sistem rada, sve ono što je neki vid nadgradnje. Osećala sam da imam talenat koji je moguće izraziti, iskustvo, da je vreme za korak napred. Inače u prosveti sam od 1999.godine, i van rada u školi sam bila potrebna ljudima kada je muzika u pitanju, to me je ohrabrilo.

Koliko vam je bilo teško na početku karijere?

Nije mi bilo teško kad sam počela, imala sam podršku mame i supruga. Poznajući moju narav, znali su nekako da ću ostvariti šta sam zamislila, i tu su bili kad zaškripi, bilo finansijski ili organizaciono. Ponekad sam bila zbunjena, znate mi muzičari smo prosto zaljubljenici u ono čime se bavimo, bilo je situacija da u komunikaciji sa polaznicima ne razumem njihove želje a ni oni moju energiju. Takođe, sve one tehničke stvari koje se tiču preduzetništva su mi bile potpuno strane. Naučila sam ih … čitala, raspitivala se i eto ….

Kome su namenjeni časovi muzike?

Časovi muzike su namenjeni svima koji muziku vole, koji prosto osećaju da je estetsko obrazovanje važno, onima koji teže umetničkom izražavanju.

Da li je teško biti profesor muzike? Šta sa sobom nosi vaš poziv?

Biti profesor muzike znači pre svega muzicirati . Živeti muziku, prenositi tu energiju „Idi kuda te srce vodi“. Uči, ponavljaj, greši, ispravljaj, slušaj, gledaj, pamti. Nemoj se razočarati, nastavi, nastupaj, podstiči druge…

Odnedavno imate i ženski vokalni sastav. Sigurno je zanimljivo raditi sa njima?

Vokalni sastav. Ideja je potekla iz jedne ženske grupe na fejsbuku negde u isto vreme kad sam pomislila na to nakon rada sa pevačima koji su amateri i valjalo ih je nekako afirmisati, dati im priliku da nastupe jer je to sastavni deo učenja i stvaranja muzike. Krenule smo. Ideja je bila da to bude hor ali zbog obaveza menjale su se članice i sastav je nastavio da živi sa šest ženskih pevača. Deo tima je Emil Laza koji svira gitaru, komponuje, pravi aranžmane, matrice, u neku ruku moja „Zlatna senka“ u vidu podrške kad stvari ne krenu najbolje, vešt je u komunikaciji i dobar je muzičar. Imali smo nekoliko nastupa i primetim da nas publika toplo prihvata.

Da li je za vašu profesiju potrebno stalno usavršavanje? Koji je izvor vašeg poslovnog znanja?

Usavršavanje je neophodno i prirodno evolutivno. Učitelji uvek uče jedni od drugih i od svojih đaka. Volim seminare koji se tiču muzike, kolege, to ohrabrenje i interakciju. Na društvenoj mreži razmenjujemo materijal za nastavu, takođe u inostranim sam grupama gde mogu da vidim neke trikove, primim ili dam savete, primetim da svi imamo slične probleme i želje.

Šta je za vas poslovni uspeh?

Poslovni uspeh… raditi i imati motiva za dalji rad. Lepo živeti od posla koji voliš.

Cilj kojim težite?

Težim harmoniji. Balansu između obaveza i zadovoljstva.

Posao kojim se bavite donosi česta odsustva od kuće. Da li imate dovoljno vremena da se posvetite porodici?

Prilično sam aktivna, muž takođe pa podelimo te svakodnevne obaveze, treba se baš dobro organizovati … Srećom deca su tinejdžeri pa su u fazi kad im je društvo bitno, škola, njihova interesovanja. Razumemo se, raspusti su nam vreme kad smo najviše zajedno.

Da li se družite, izlazite sa prijateljima?

Družimo se porodično, sa kolegama, starim prijateljima, koliko to prilike dozvoljavaju. Letos sam se upisala u školu engleskog jezika i vrlo su zanimljivi ti mladi ljudi iz grupe, izašli smo zajedno, svi, sa profesoricom u grad. Bilo je zabavno.

Koji je vaš moto za zdrav i srećan život?

Moto za zdrav i srećan život … biti svoj, ići za svojim interesovanjima, zaobići prepreke, rešavati probleme, družiti se sa dobrim ljudima, raditi, stvarati, prilagoditi se, podsticati druge, oprostiti.

Neka omiljena destinacija, gde bi ste voleli da putujete?

Putovala sam dosta za neki moj pojam. Interesantna mi je Amerika.

Šta bi ste poručili mladim polaznicima Centra za muziku?

Poručujem da su na pravom mestu jer su radoznali, telentovani i hrabri.

I za kraj, nešto sasvim obično. Da niste profesor muzike šta bi ste bili?

Bila bih putopisac. Delila bih svoja iskustva sa drugim ljudima.

Zahvaljujemo se Tini Damjanović Spajić, vlasnici Centra za muzičko obrazovanje Muzika, što je odvojila svoje vreme i sa članom Privrede VirtualnogGrada podelila svoja iskustva o vođenju privatne škole.

Na onlajn prezentaciji Centar za muzičko obrazovanje Muzika, možete videti više informacija o samom Centru.