Vrela Venera

Od svih planeta našeg Sunčevog sistema, Venera je najsličniji Zemlji. No, ipak se znatno razlikuje.
Venera je za jedno mesto od naše planete bliža Suncu, međutim to je ne čini toplijom ni plodnijom. Naprotiv, ispod gustih oblaka kojima je okružena, nalazi se mračna, gusta i stenovita planeta bez života, čija je površina vrela i isušena.

Prečnik i masa Venere su tek malo manji od Zemljinih, no naučnici pretpostavljaju da sa Zemljom ima sličnosti i po unutrašnjoj građi i po gustini omotača.

Rotiranje Venere je mnogo sporije od Zemljinog, te nema primetno magnetno polje kao što je to slučaj sa Zemljom, tako da ni njeni polovi ni hermisfere nisu okrenuti Suncu tokom obrtanja. Da je kojim slučajem život na njoj moguć, morali biste biti mnogo maštoviti da biste ispunili dan. Jedan dan na Veneri duži je nego cela njena godina.

Prepuna je vulkana, jer njena velika unutrašnja toplota neprestano izbija na površinu, zatim topi materijal u omotaču,  pa magma izlazi napolje.

Zanimljiva je Venerina orbita koja izgleda kao gotovo savršen krug. Svakih 19 meseci Venera se kreće ispred Zemlje prolazeći između nje i Sunca, pa je tada manje od 100 puta udaljenija od nas nego Mesec. Ako Vas zanima kako izgleda, reći ćemo samo toliko da je stalno oblačna i da je narandžaste boje.

Ukoliko želite da je posmatrate, pohitajte ka najbližem planetarijumu, rano ujutru ili rano uveče kada je vidljiva. Prepoznaćete je lako, to je najsjajnija planeta koja se vidi sa Zemlje.