Vojvodina

Govoriti o svom rodnom kraju znači u isti mah: biti pristrasan, biti zaljubljen, biti nežan, biti detinjasto razbarušen i dostojanstven kao himna. Zato mi, Vojvođani, kad beležimo makar dva obična reda o ravnici s koje smo potekli, kad pokušavamo zenicama kamere bar jednom namignemo za večnost, nalazimo, možda i nesvesno, takve predele, takve ljude, takve dokaze koji nisu samo gola statistika i bedekerska informacija.

Poštovani posetioci,

osmotrite Vojvodinu očima onih koji u njoj žive. Onih koji su projezdili njenim prostranstvima... Onih koji su pronašli mir u njenim šumama... Onih koje reke nose daleko...

Pančevo

Na samoj obali Tamiša, krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, postojalo je Valtmanovo kupatilo, omiljeno mesto za odmor, razonodu i letnju dokolicu. Kupatilo je imalo kabine za presvlačenje i dva improvizovana bazena u pontonu koji je plutao na reci. Gospoda su se kupala u jednom, a dame i deca u drugom. Ulaz se plaćao, ali ste zato mogli da iskoristite usluge učitelja plivanja. Jedino kupalište na Dunavu bilo je Lido, a na njega se odlazilo brodićem na celodnevni izlet.

Dva svetionika, podignuta 1909. godine, na ušću Tamiša u Dunav, jedan su od zaštitnih znakova grada.
Apatin ima i rečnu kapetaniju odgovornu za područne jedinice Sombor i Kula, sa sedištem u Bezdanu.

Tamo gde Tamiš uzburkane misli Pančeva smiruje...

Sremski Karlovci

Rimski car Marko Aurelije Probus je odlično procenio, još 276. godine, da će obronci Fruške gore biti blagodarni za njegove podrume vina. Prvi čokoti zasađeni su na bregu kod Sirmijuma, a ubrzo su fruškogorski vinogradi ubrajaju među najčuvenije u Srednjoj Evropi. U 15. veku, putopisci su opevali vino koje teško da bi još negde moglo da se pronađe, a točeno je od dvora u Beču do krčmi u Londonu.

Crna desertna vina, ausbruh, bermet i šiler, često su služila diplomatama da utvrde pregovore sa Austrijom i Ugarskom. Pa, šta je pošlo po zlu? Krajem 19. veka, nemilosrdna bolest filoksera, iz Zapadne Evrope, napala je i fruškogorske vinograde.
U čast grožđa, vina, vinara, vinarija, od 1992. godine, Sremski Karlovci su domaćini Grožđenbala.

Na obroncima Fruške gore ušuškala se vinska duša Sremskih Karlovaca...

Apatin

Jeste, najpoznatiji je po pivu, a nije ni čudo kada pivara ima tradiciju dugu više od  250 godina, od 1756. godine... A, kako Vam zvuči Zlatni kotlić, Zlatna ribica, Zlatna bućka? I ovome je dom Apatin.
Apatinske ribarske večeri se održavaju već 40 godina. Miris paprikaša, fiša, prostire se obalama Dunava, pa mami na takmičenja i susede. Svega ovde ima, jer ovo je prirodno mrestilište za oko 50 vrsta slatkovodnih riba, među kojima su najznačajnije vrste: šaran, štuka, smuđ, som. Somovi znaju da budu teški i do 30 kilograma. Ovde se nalaze i čuvena lovišta podunavskog jelena i divljači, ali i retke vrste kao što je belorepni orao, crna roda, kormoran.
Prvi termalni izvori su otvoreni 1913. godine i spadaju u isti red kao i vode u Karlovim Varima (Češka), Harkanju (Mađarska) i Lipiku (Hrvatska). 

Apatin, mesto gde alaski snovi postaju stvarnost...

Zrenjanin

Humke oko Mužlje i Titela skrivaju nebrojene tajne, a jedna od njih je svakako dokaz o postojanju čoveka još pre 6.000 godina. Istoriju ovog kraja obeležio je i Atila-Bič božji za čije ime su vezane mnogobrojne legende Carske bare.
Veliki Bečkerek, ili kako su ga Katalonci, jedan od naroda koji je naseljavao Zrenjanin, nazvali Nova Barselona, imao je tu sreću da je bio dom najrazličitijim kulturama i narodima, pa je svako od njih ostavio neponovljiv pečat u životu, arhitekturi, istoriji i običajima.

Zrenjanin od pre 6000 godina...

Kovačica

Lepota naivne umetnosti je u čistom srcu koje inspiraciju crpi iz svakodnevnog života. U Kovačici period umetničkog osvešćenja, kako pišu knjige, počinje 1939. godine. Igrajući šah, Martin Paluška i Jan Sokol, jedan mašin bravar, drugi poljoprivrednik, jedan drugom su, u velikoj tajnosti, kao subverzivnu aktivnost, objavili da vole da slikaju. I od tada su, kad god je bilo moguće, slikali zajedno, a tokom i nakon rata priključio im se Mihal Bireš i Vladimir Boboš. Pa, iako su najpoznatiji po naivi, u Kovačici ćete se upoznati i sa Janom Nemčekom i njegovom tehnikom ručnog pravljenja gudačkih instrumenata.

Kovačani, graditelji violina i naivci