Verovanje naroda Inuita

PreporučiTweet

Inuiti su verovali u duhove i praktikovali su oblik šamanizma zasnovan na principima animizma. Prema narodu Inuita, sve i svaka životinja u sebi ima duha. Duhovima se smatraju vetar, vreme, sunce i mesec. Sledili su posebna pravila kako bi zadovoljili duhove, u suprotnom, smatrali su da će biti kažnjeni bolešću ili nesrećom.

Najmoćniji duh je boginja Sedna. Verovali su da ona kontroliše sve morske sisare. Inuiti sa Aljaske bi kod mrtve foke izvadili bešiku, jer su verovali da je duh upravo ovde, a zatim bi bešiku vratili u okean. Na taj način, obezbedio bi se dobar ulov u nadolazećoj godini. Morski sisari su bili jedan od glavnih izvora hrane za Inuite i zbog toga im je bilo veoma važno da se pridržavaju običaja.

Kada bi neki predmet, životinja ili osoba preminula, verovali su da odlazi na drugi svet. Kada bi umro Inuit, zamotali bi njegovo telo u jelenovu kožu i ostavili ga okruženog stenama. Pored preminulog su ostavljali oružje, alat i ostale stvari kako bi duh preminule osobe mogao da ih koristi u drugom svetu. Neki Inuiti bi gledali u polarnu ili severnu svetlost kako bi pronašli siluete svoje porodice i prijatelja kako plešu u sledećem životu.

Angekok ili Angakkiut je imao posebnu moć. On je mogao da razgovara sa duhovima, bio je u stanju da leči posekotine, rane i bolesne ljude. Takođe, Angekok je bio u mogućnosti da razgovara sa duhovima o vremenu, pa je mogao da proceni kakve vremenske prilike očekuju Inuite. Sa takvim specijalnim moćima, Angekok je bio važna osoba.

Narod Inuita je uživao u tradicionalnim igrama, muzici i pričama. Jedna od igara je imala veze sa pravljenjem smešnih izraza lica. Dve osobe bi se suočile, licem u lice, primičući se jedna drugoj, sve dok se jedna od njih  ne nasmeje, čime se prekida igra. Često, roditelji bi pričali priče svojoj deci, a svi bi uživali u pevanju.