Verovanja australijskih Aboridžina

Smatra se da Aboridžini iz Australije i sa okolnih ostrva imaju jednu od najstarijih kultura na svetu, staru najmanje 40.000 godina. Tokom nekoliko hiljada godina razvili su kompleksnu istančanu duhovnost, koncentrisanu na sopstveno okruženje. Postoji nekoliko stotina grupa, svaka sa svojim mitovima i obredima, ali je kod svih ista srž vere.

Glavna karakteristika vere Aboridžina je stanje poznato kao Veliki san. To stanje je večno. Ono obuhvata početak vremena kada je duh Predaka šetao po zemlji, a nastavlja se i danas, kao večno prisutan duhovni nivo postojanja. Zemlja je bila pusta kada su se Preci pojavili. Putovali su preko nje, dajući joj oblik svojim lovom, bitkama, logorovanjem i plesom. Oni su takođe stvorili zvezde, elemente, ljude, biljke i životinje. Nakon što su obavili svoj zadatak, neki od njih su potonuli u Zemlju i postali sveti oblici iz prirode.

Svaka grupa Aboridžina očuvala je pesme koje govore o tome kako je nastalo parče zemlje na kojoj oni žive i koje se odnose na dela njihovih Predaka povezanih sa tim područjem. Pesme susednih područja nastavljaju se jedna na drugu, obrazujući tako jednu celovitu pesmu. Više takvih celovitih pesama u nizu gradi mrežu koja se prostire preko čitave Australije. Tumačeći ove pesme, ljudi mogu da prate tragove u prirodi, čak i u njima nepoznatim predelima. Ajers Rok (Uluru) je sveto mesto za Aboridžine već hiljadama godina. To je tačka u kojoj se mnoge pesme tj. duhovni putevi ukrštaju.

Do današnjeg dana, ceremonije igraju važnu ulogu u životu Aboridžina. Male ceremonije ili obredi se još uvek praktikuju u nekim udaljenim delovima Australije, kao što su zemljišta u Arnhemu i centralnoj Australiji, kako bi se obezbedilo snabdevanje biljnih i životinjskih namirnica. Ovi rituali su u obliku recitovanja, pevanja ili plesa kako bi prizvali Pretke da obezbede dobro snabdevanje hranom ili kišu. Najvažnije ceremonije su povezane sa uvođenjem dečaka i devojčica u odraslo doba. Takve ceremonije ponekad traju nedeljama, sa noćnim pevanjem i plesom, pričanjem priča, kao i prikazivanjem ukrašenog tela i ceremonijalnih objekata. Da bi se pripremili za svetkovine i obrede, Aboridžini premazuju tela bojama napravljenim od gline ili žute zemlje.

Upotreba tačaka u oslikavanju tela nekada je bila rasprostranjena pojava širom Australije. Postoje slike gde se tačkice jasno vide na telu kao dekoracija i to na nekim od najranijih ljudskih figura, koje su verovatno starije od 20.000 godina. Tačkasti crteži su, po tradiciji, naslikani da saopšte informacije o tzv. Velikom snu. Mnogi crteži predstavljaju priče o određenom predelu.