Ordinacije.info

Privreda Grada

Prijavite Firmu Šta još radimo za Vas Oglašavanje na Virtualnomgradu

Izdvajamo iz privrede

Moca inženjering doo - mašinski rezervni delovi

Izrada rezervnih mašinskih delova: zupčanici, osovine itd. Rezni alati: burgije, glodala, ureznici itd. Merni, brusni, dijamantski, električni i ručni alat. Više o firmi Moca inženjering doo - mašinski rezervni delovi

Mds-Comp - agencija za čišćenje objekata

Agencija za čišćenje objekata, dnevno i mesečno pranje i održavanje higijene poslovnih i stambenih prostora. Čišćenje podnih obloga, tepiha i nameštaja. Više o firmi Mds-Comp - agencija za čišćenje objekata

OTDG & Disko priča

OTDG žurke, mainstream disko i pop hitovi. Organizacija žurki, tematske žurke, maskenbali, plesni nastupi, disk džokeji. Radijska emisija Disco priča. Više o firmi OTDG & Disko priča

Jedan je svet

Velika kornjača sa Galapagosa

Razmislite da li treba da štampate ovu stranicu!

Velika kornjača je verovatno najpoznatija životinjska vrsta sa Galapagosa, koja je čak zaslužna i za samo ime ovog ostrva. Galapago znači kornjača u prevodu sa španskog, i ima korene u reči sedlo, označavajući specifičnu opnu u obliku sedla. Velike kornjače mogu težiti i do 250 kg i živeti preko 100 godina. Pretpostavlja se da pripadaju vrsti Geochelone elephantopus, sa 14 drugih rasa ili podvrsta, od kojih se za tri veruje da su izumrle.

Početkom 17. veka, gusari su koristili Galapagos kao bazu za popravku svojih brodova dopunjavanje svojih zaliha, pre nego što otplove u napade na Španske kolonije na južnoameričkih obalama. Glavna atrakcija su predstavljale upravo ove Velike kornjače, koje su gusari dovlačili na svoje brodove i tamo ih držali žive i po nekoliko meseci, što je za njih predstavljalo nepresušan izvor svežeg mesa. Od 18. veka, mnogi brodovi kitolovci kao i trgovci krznom su sakupljali ove kornjače zbog ulja koje su one proizvodile. Rani posetioci su ih lovili radi ishrane, što je dovelo do drastičnog smanjenja populacije Velikih kornjača, koje su se iz tog razloga povukle dublje u divljine Galapagosa. Niko ne može sa sigurnošću reći koliko je kornjača ulovljeno tokom ovog perioda, mada neke pretpostavke govore o brojkama većim od 100.000. Kao rezultat tog nekontrolisanog lova jeste da su danas tri glavne vrste Velikih kornjača potpuno istrebljene, dok jedna u četiri kornjače ostane živa tokom godine. Danas ima oko 15.000 ukupno preostalih kornjača.

Pretpostavlja se da su sve današnje vrste kornjača sa Galapagosa imale zajedničkog pretka koji je došao sa Afričkog kontinenta nošen morskim strujama. Zanimljivo je da je u tom slučaju potrebna samo jedna ženka da preživi do ostrva, i samo je ona dovoljna da se čitavo ostrvo naseli Velikim kornjačama. Nakon što su preci Velike kornjače stigli na ostrvo, tokom vremena su se lakoćom rašili po čitavom ostrvu. Originalni predak kornjača je sigurno bio normalne veličine, a s vremenom je evoluirao u današnje gigante. Ovaj znatan rast u veličini posledica je dolaska kornjača na ostrvo gde nisu morale da se skrivaju od drugih grabljivica, ali i zato što nije bilo drugih većih organizama od njih samih u borbi za hranu. Kako su počele da naseljavaju različite delove ostrva, one su vremenom izrasle u zasebne vrste koje danas možemo videti.
Naučnici ne mogu sa sigurnošću reći da četrnaest podvrsta kornjača sa Galapagosa predstavljaju jednu te istu vrstu Velikih kornjača. DNK analiza će dati tačne rezultate, a za sada možemo nabrojati najpoznatije primerke ovih vrsta: Pinzon (300), Santa Cruz (3.000), San Cristobal (700), Española (200) Cerro Azul (700), Sierra Negra (500), Alcedo (5.000), Darwin (1.000) i  Wolf Volcano (2.000).

Velike kornjače su izuzetno aktivne tokom dana, i to vreme provode hraneći se. Vegetarijanci su, i stoga jedu velliki broj različitih vrsta biljki u ogromnim količinama, ali pošto imaju slabo razvijen probavni sistem, veliki deo te hrane se izbacuje u potpunosti nesvaren. Mogu preživeti dosta vremena bez vode, jer imaju sposobnost da salo pretvaraju u tečnost koja igra ulogu vode. Velike kornjače postižu seksualnu zrelost oko 40 godine. Sezona parenja počinje negde u periodu završetka tople sezone. Parenje uglavnom traje po nekoliko sati, nakon čega se ženka povlači i putuje nekoliko kilometara dalje u potrazi za suvim, peskovitim mestom gde će praviti svoje gnezdo. U proseku ženka snese 2 do 16 jaja. Mlade kornjače se izlegu nakon 130 dana.

Kao i pre nekoliko stotina godina, i danas su Velike kornjače u opasnosti da budu u potpunosti istrebljene. Ponajviše zbog dolaska novih životinjskih vrsta, poput svinja i pasa, koji nesmetano uništavaju biljni svet na koji se Velike kornjače oslanjaju u svojoj ishrani.  Međutim, situacija se malo poboljšala otvaranjem Nacionalnog Parka Galapagos. Jaja se sakupljaju iz divljine, i donose u nacionalni park gde se završava proces izleganja jaja. Prvih nekoliko meseci se radi na podizanju mladunaca. Nakon toga se oni vraćaju u divljinu, sigurni od napasti poput pasa i pacova. Takođe se radi na kampanji za uklanjanje vrsta koje prete Velikim kornjačama. Nekoliko vrsta Velikih kornjača je na ovaj način obezbeđeno, ali i dalje predstoji dug put u očuvanju ostalih vrsta.


Ostali članci


© 2002-2017. - VirtualniGrad.com
Obavezno pročitajte: Uslovi korišćenja
Šta još radimo za Vas