Usamljenost, bolest XXI veka

PreporučiTweet

Usamljenost je vrlo teško i bolno iskustvo, no iako ga svi doživljavamo, taj doživljaj se razlikuje među različitim ljudima, javlja se u različitim situacijama i ima različite uzroke i posledice. Usamljenost je negativno stanje, krajnje prazno, tužno. Biti usamljen ne znači biti sam, niti prisustvo drugih ljudi štiti od osećaja usamljenosti. Čovek može da bude osamljen, ali to ne znači usamljenost. Osamljenost je samo fizička samoća, usamljenost je duhovna samoća.

Usamljenost nastaje u pokušaju da se izbegne zavisnost od društvene grupe kojoj čovek pripada, jer se na nju ne može adaptirati. Kvalitet socijalnih odnosa koji ispunjavaju zadovoljstvom, koji omogućavaju ljudima da zadovolje osnovne socijalne potebe i potrebe za intimnošću, čine ih ispunjenim i zadovoljnim, određuju njihovo ponašanje u odnosu na druge ljude u bliskoj okolini. Usamljenost je povezana sa maloletničkom delinkvencijom, slabim akademskim postignućem, opštom neprilagođenošću, depresijom, poremećajima ishrane, alkoholizmom, poremećajima ličnosti, šizofrenijom, poremećajima spavanja i stresom.

Usamljeni ljudi imaju niže samopoštovanje od neusamljenih, skloni su depresivnim i anksioznim stanjima. Ta neugodna emocija s kojom kreću u interakciju, rezultira neprijateljskim raspoloženjem prema drugima, što naravno ne nailazi na odobravanje. U takvim situacijama, društvo takvu osobu odbacuje. Takvo socijalno iskustvo za posedicu ima povlačenje i potkrepljenje usamljenosti.

Usamljenost - pojam koji naizgled može zvučati kao bezazlena prateća pojava novog, ubrzanog načina života, međutim, nesumnjivo je da upravo savremeni način života, praćen sve većim tehnološkim razvojem, ima za posledicu otuđenje od sveta i formiranje emocionalne ljušture u kojoj smo sami sebi dovoljni. Milion različitih načina komuniciranja, spajanja i rastajanja, a zapravo znače samo jedno - sve veću izolaciju, gubitak prilika da se veze između ljudi zaista uspostave.

Pesnik T.S. Eliot zapaža: Televizija omogućuje milionima ljudi da slušaju istu šalu u istom trenutku, a da ipak ostanu usamljeni, a Stendal kaže Usamljenost nije u tome što smo sami, nego u tome što ne postoji ništa za čim čeznemo.    

Prvi korak za lečenje usamljenosti je da prepoznate ovaj problem, a sa njim ćete se lakše izboriti ukoliko se obratite stručnjacima. Ukoliko Vas prati osećaj usamljenosti, psihološko savetovalište Centar promena pružiće Vam adekvatnu podršku.