Uloga i faze sna

Svi znamo koliko je san bitan za funkcionisanje i zdravlje ljudskog organizma. Na taj način se telo regeneriše, odmara, prikuplja se energija za dnevne aktivnosti. Neispavanost nosi sa sobom brojne neugodne posledice, postajemo tromi, nepažljivi i zaboravni, a naše telo gubi prirodni imunitet, te smo skloniji da se razbolimo. Poznato je da odraslom čoveku treba između 7 i 8 sati sna, dok je deci neophodno nešto više. San treba da bude kvalitetan, odnosno dovoljno dubok da bi nas okrepio za sve napore koji nas čekaju u budnom stanju. Mnoge osobe imaju problema sa nesanicom ili nedovoljno kvalitetnim snom, noćima ne mogu da zaspe ili se bude iscrpljeni, što svakako utiče negativno na sve životne funkcije. Da bismo bolje shvatili naš organizam, treba da znamo sve faze sna, od onog momenta kad nam se prispava i kada zevamo, pa sve do buđenja.

Postoje dve faze sna. REM faza, koju odlikuje brzo pokretanje očnih jabučica, i u toj fazi se javljaju snovi.
Non REM faza je sporotalasno spavanje bez snova. U prvom stadijumu non REM faze spavamo površno, lako dolazi do buđenja i tada se stvaraju aktivni moždani talasi. Drugi stadijum karakteriše usporavanje moždanih talasa, a u trećem san postaje dublji, jer se spori i brzi talasi spajaju. Četvrti stadijum je takav da ostaju samo spori talasi, očne jabučice se više ne pokreću niti se mišići aktiviraju. Kada se nalazimo u poslednja dva stadijuma teže ćemo se probuditi.

Na slici je, sa leve strane, prikazan budan mozak, a sa desne, mozak u REM fazi. U najdubljem snu dolazi do različitih promena. Temperatura tela i krvni pritisak postaju niži, a disanje dublje. Stresan način života nosi sve manje sna. Naučnici savetuju da povedemo računa o tome da smo dovoljno ispavani jer, pored toga što ćemo biti zdravi i lakše obavljati sve zadatke, i naše raspoloženje će posle ugodnog sna, biti mnogo bolje.