Trojanski konj

Trojanski konj je svakako najpoznatiji konj u istoriji, a po legendi o njemu je nastala i ona "poklonu se ne gleda u zube". Opevan je u pesmama, pričama i filmovima... Legenda počinje otmicom Helene. Bila je toliko lepa da se trojanski princ Paris zaljubio u nju i odveo je u Troju. Mada, postoji sumnja da ona uopšte nije oteta, već da je svojom voljom krenula sa Trojancima.
Menelaj, Helenin muž, njegov brat Agamnenon, koji je perfidno čekao razlog da započne rat sa Trojom i ostali vrsni grčki ratnici krenuli su u ratni pohod. Trojanski rat (Ilijada) trajao je deset godina, za vreme kojih su se Grci i Trojanci neprestano borili, što oružjem, što prevarama, što intelektom... Konačno su se Grci dosetili fantastične ideje: sagradili su velikog šupljeg drvenog konja i sakrili su u njega. Delegacija je predala konja Parisu na poklon kao izraz dobre volje nakon deset godina ratovanja, a Paris, ništa ne sluteći, postavio je konja nasred gradskog trga kao simbol pobede nad Grcima.
Naravno, tokom noći, Grci su izašli iz konja, a Trojanci nespremni i iznenađeni, mogli su samo sa žalošću da gledaju kako voljena Troja gori.
Pa, iako legenda kaže da se zbog prelepe žene vodio rat, ona je bila samo izgovor da se krene u osvajanje bogate Troje. A konj je do današnjih dana ostao simbolom velike hrabrosti, upornosti, iskrene ljubavi, a pre svega mudrosti.