Privreda Grada
Izdvajamo iz privrede
St. Nicholas - škola stranih jezika
Škola stranih jezika. Kursevi engleskog, nemačkog, francuskog, španskog i italijanskog jezika za decu i odrasle, priprema za polaganje međunarodnih ispita.
Auto stakla Ivanić doo
Auto stakla, auto glass servis, servisiranje stakla na automobilima, autobusima i kamionima. Brza i kvalitetna popravka, zamena i ugradnja auto stakla.Menjačnica Tačka str
Menjačnica, otkup, prodaja deviza, konvertor valuta, kursna lista, stimulativni kursevi za veće sume novca. Zamena eura, kuna, funti, dolara, bosanskih maraka.Jedan je svet
Tapiri – ugroženi živi fosili
Tapiri su veliki sisari, oblikom i veličinom podsećaju na divlju svinju, a glavom na mravojeda: imaju malu surlu, koju mogu da uvuku. Ove neobične životinje nastanjuju džungle u šumskim regionima Južne i centralne Amerike i jugoistočne Azije. Njihovi najbliži rođaci su konji i nosorozi. Sve četiri vrste tapira su ugrožene.
O ovoj životinjskoj vrsti šira populacija ne zna baš mnogo – u zoo vrtovima, često ih mešaju sa divljom svinjom i drugim životinjama. Njihov izgled nije nimalo privlačan, neki ih smatraju i ružnima. Međutim, nečim zasigurno zavređuju pažnju: to su takozvani živi fosili – storenja koja su, u ne mnogo izmenjenom obliku, živela i u praistoriji. Pojavljuju se i u proslavljenom filmu Stenlija Kjubrika 2001: Odiseja u svemiru (čak i čuvena bačena koska u filmu priprada tapiru).
Izgled tapira
Tapiri su obično krupni i teški, prosečne visine oko 2m, a težine preko 150kg. Tela su im obla i nezgrapna, ali je njuška zašiljena (i završava se surlom), pa im to omogućava da se probijaju kroz guste šume tropskih krajeva u kojima žive. To su kopitari, čija je karakteristika neparan broj prstiju na prednjim i zadnjim nogama: prednji ekstremiteti sadrže po četiri, a zadnji po tri prsta.
Ostale fizike karakteristike su im kratak rep, sitne oči i ravne, zaobljene, ne mnogo velike uši, kratke sive, smeđe ili crno-bele dlake po telu, slaba griva. Oglašavaju se neobičnom cikom, koja umnogome podseća i na cvrkut ptica.
Život tapira
Tapiri su aktivni noću, kada love plen, dok preko dana spavaju. Iako izgledom mogu da zavaraju, tapiri su najčešće bojažljivi i nedruštveni. Nisu agresivni, čak ne umeju ni da se brane ukoliko su napadnuti, već pokušavaju da pobegnu do najbližeg žbunja ili vode, u kojoj pronalaze spas. Odlični su plivači i ronioci, te mogu dugo da izdrže pod vodom bez vazduha. Pored kupanja u vodi, obožavaju da brčkaju i u blatu.
To su biljojedi, koji hranu pronalaze i u vodi i u šumi, pa im obroci mogu biti vodene i šumske bijke, kao i lišće i voće.
Trudnoća kod tapira traje duže nego kod čoveka (oko 14 meseci) i rađa se samo jedno mladunče. Istina je da žive oko 30-ak godina, a obzirom da polnu zrelost dostižu već sa dve, tri godine, pružena im je mogućnost za puno poroda. Mladunci imaju štraftice na telu, koje ubrzo potom nestaju.
Najčešće žive sami, sem mladunaca koji kratko žive sa majkom. Ukoliko sretnu drugog tapira, dešava se da budu čak i neprijateljski raspoloženi prema njemu.
Ugrožena vrsta
Koža tapira je na ceni, te se ove životinje love, iako su ugrožene. Pri lovu, najčešće se pribegava triku: mužjaci se namamljuju na imitiranje zova ženke.
Razlozi ugroženosti ovih životinja svakako je nestajanje prirodnih staništa, trebljenje lovom, ali i slabo razmnožavanje. Njih je sve manje i manje, a jedna su od najstarijih životinjskih vrsta na ovoj planeti.
Postoje čak i fondacije koja se bave zaštitom tapira, a koje pomažu ovim životinjama tako što ukazuju na problem ugroženosti, prikupljaju priloge za očuvanje staništa i sa tim ciljem prodaju simpatične plišane igračke – tapire, igračkice sa likovima drugih ugroženih životinja, ali i razne druge suvenire.