Sveta Petka Paraskeva

Ova svetiteljka srpskoga porekla uživa veliko poštovanje, ne samo u našem narodu, nego i kod drugih pravoslavnih naroda. Živela je u prvoj polovini jedanaestog veka. Roditelji su joj bili vrlo bogati i pobožni, pa su i svoju decu vaspitavali u hrišćanskom duhu. Pored svete Petke imali su i sina Jevtimija, koji se vrlo mlad zamonašio i kasnije postao episkop Maditski.

Posle smrti roditelja, Paraskeva podeli siromasima svo bogatstvo svojih roditelja. Ode u Carigrad, i tamo se, u hramu svete Sofije, zamonaši. Posle izvesnog vremena napušta Carigrad i odlazi u Jordansku pustinju. Tamo svoj život provodi isposnički, sve do svoje starosti.

U poznim godinama javi joj se anđeo Božji i saopšti joj da ostavi pustinju i da se vrati u svoje rodno mesto, u Epivat (Pivat - na turskom Bojadis), koji se nalaziše između Silimvrije i Carigrada u Trakiji, jer treba uskoro da se preseli u carstvo Božije. Sveta Paraskeva posluša glas sa neba. Ostavi pustinju i vrati se u svoje rodno mesto. I u Epivatu je nastavila da živi isposnički i u molitvi.

Posle kraćeg vremena ona se upokojila. Smatrajući da je strankinja, sahrane je izvan groblja. Kasnije je njen ogrob otkopan i nađene su njene mošti (celo telo neraspadnuto). I ne samo to. Nad njenim telom događala su se čuda i mnogi bolesnici su ozdravljali.

Verni narod je zahtevao da se ona smesti u hram svetih apostola Petra i Pavla. Odavde je prenešena u Carigrad. Za vreme bugarskog cara Jovana Asena njene mošti se prenesene u Trnovo. Kad su Turci osvojili Trnovo, bi premeštena u Rumuniju. Po turskom osvajanju Rumunije, kneginja Milica izmoli od sultana dozvolu i mošti svete Paraskeve budu prenešene u Beograd, 1396. godine, na Kalemegdan, u crkvicu koja je njoj posvećena. Kada je sultan Sulejman osvojio Beograd, preneo je mošti svete Petke u Carigrad. Iz Carigrada su kasnije ponovo prenešene u Rumuniju, u grad Jasi, gde se i danas nalaze, osim dva prsta šake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu

Kult svete Petke Paraskeve veoma je razvijen u srpskom narodu. Mnoge porodice slave svetu Petku kao svoju krsnu slavu. Brojni srpski hramovi posvećeni su njenom imenu. Veliki broj ljudi joj se obraća molitvom za pomoć i spas u bolesti i u svim neprilikama koje snalaze čoveka u životu. Često se pored hrama posvećenog svetoj Petki, ili u njegovoj neposrednoj blizini, nalazi izvor lekovite vode, koju vernici uzimaju sa strahopoštovanjem, sa verom i nadom da će im sveta Petka pomoći u svakoj nevolji. Takođe je česta pojava da se sveta Petka javlja ljudima i daje savete sta treba u ovome životu da urade da bi blagoslov Božji došao na sav dom i na osobu kojoj je pomoć potrebna.

Crkva je slavi 14. oktobra po starom, odnosno 27. oktobra po novom kalendaru. Ovu Paraskevu naš narod obično zove sv. Petka a u srpskim primorskim krajevima „Petka Biogradska“, jer su joj mošti počivale takođe i u Beogradu. Takođe je poznata i kao Petka Trnovska, jer su joj mošti bile u Trnovu.