Sv. Jovan Krstitelj

PreporučiTweet

Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bogojavljenja, crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom. Za ovaj dan vezuje je jos i događaj sa rukom Pretecinom. Jevanđelist Luka poželeo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posećen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. No, uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku, koja se u Antiohiji čuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka.

Sv. Jovan proslavlja se nekoliko puta u godini, no najviše svečara ima 20. januara. Među ličnostima jevanđelskim, koje okružavaju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima sasvim posebno mesto, kako po načinu svoga dolaska u svet tako i po načinu života u svetu, i po ulozi krstavanja ljudi za pokajanje i krštenja Mesije, i tako najzad po svome tragičnom izlasku iz ovog života. On je bio takve moralne čistote, da se vaistinu pre mogao nazvati anđelom, kako ga sv. Pismo i naziva, nego li smrtnim čovekom.

Od svih ostalih proroka, sv. Jovan se razlikuje naročito time što je on imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao. Za ruku sv. Jovana priča se, da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.