Ordinacije.info

Privreda Grada

Prijavite Firmu Šta još radimo za Vas Oglašavanje na Virtualnomgradu

Izdvajamo iz privrede

Salon kupatila H20 - Pro Trade doo

Najveći salon kupatila u Novom Sadu. Oprema za kupatila, keramičke pločice, granitna keramika, kupatilski nameštaj. Hidromasažne kade i kabine, vodokotlići. Više o firmi Salon kupatila H20 - Pro Trade doo

Dermatovenerološka ordinacija Lugonja cosmedics

Dermatološki pregled i lečenje kožnih bolesti. Estetska dermatologija: laserski tretmani, mezoterapija, lipoliza. Dermoskopija, dermatohirurgija, medical spa. Više o firmi Dermatovenerološka ordinacija Lugonja cosmedics

Vi & Vi - tehničko održavanje zgrada i održavanje higijene

Tehničko održavanje stambenih zgrada. Profesionalni predsednik skupštine stanara. Čišćenje zgrada, stanova i poslovnih prostora. Adaptacije stanova, popravke. Više o firmi Vi & Vi - tehničko održavanje zgrada i održavanje higijene

Život ljudi

Stigma i mentalne bolesti

Razmislite da li treba da štampate ovu stranicu!

Stigmatizacija je društveni proces kojim se nekoj pojavi, pojedincu ili grupi, pripisuje negativno obeležje. Stigma u religijskom kontekstu, tačnije, u Novom zavetu, označava tragove ili rane, koje su nanete Isusu Hristu tokom raspeća i nema negativnu konotaciju. Termin se upotrebljavao i u periodu pre pojave hrišćanstva, kada je označavao žig, koji se usijanim gvožđem utiskivao na ruku, ili glavu zarobljenika i robova.
 
Emil Dirkem je bio među prvim sociolozima, koji su se bavili ovom pojavom, a za njeno uvođenje u sociologiju, najzaslužniji je Erving Gofman. On je izdvojio tri osnovna tipa stigme: 
  • telesne nedostatke 
  • mane karaktera 
  • kolektivne stigme
 
Mentalne bolesti podveo je pod mane karaktera. Osobe koje imaju neki oblik mentalne bolesti, susreću se sa dvostrukim problemom. Istovremeno se bore sa simptomima koji su rezultat bolesti i sa društvenom reakcijom na njihovo stanje. Stigma je dvostruko usmerena: javna - kada se kreće od društva ka individui i lična, takozvana samo-stigma, čiju strukturu čine predrasude, stereotipi i diskriminacija. Stereotip predstavlja široku i neopravdanu generalizaciju tj. uverenja, dok u osnovi predrasude postoji i negativna emocionalna procena. Diskriminacija podrazumeva određene mere kojima se ističe manje vredan položaj pojedinaca, ili grupa u društvu i ona je krajnji ishod predrasuda.
 
Samo-stigma je tip predrasude, koju pojedinci usmeravaju sami ka sebi. Stigma usmerena prema osobama obolelim od mentalnih bolesti, široko je rasprostranjena u čitavoj javnosti. Razna istraživanja pokazuju da predrasude i stereotipi postoje, ne samo kod fizičkih lica, već i kod medicinskog osoblja. Odnos prema osobama sa mentalnim poremećajima, uslovljen je i kulturom. U zapadnim društvima javlja se nekoliko univerzalnih predrasuda vezano za njih - da su opasne i da ih se kao takvih treba kloniti, da su infantilne i ne treba ih shvatati ozbiljno i da su same odgovorne za svoje stanje koje je prouzrokovano slabim karakterom. Autori koji su se bavili interkulturalnim istraživanjima, Fabreg i Dols, tvrde da je stigma prema osobama sa mentalnim poremećajima mnogo neznatnija u zemljama Azije i Afrike nego u zapadnoj kulturi, takođe, tvrde da u islamskoj kulturi ona i ne postoji.
 
Društvo i pojedinci lakše prihvataju osobe sa telesnim invaliditetom i prema njima se odnose sa više empatije i saosećanja. Rezultati javne stigme mogu imati četiri forme: odbijanje pomoći, njeno izbegavanje, prinudno lečenje i odvojene institucije. Dakle, čitav sistem podržava segregaciju u institucijama kao najefikasnije rešenje. Kao odgovor na ovakav pristup, razvijaju se moderne strategije za smanjenje javne stigme i obuhvataju apel za  protest, obrazovanje, kontakt. Protest je reaktivna strategija kojom se pokušava umanjiti negativan stav o mentalnim bolestima. Obrazovanje pruža informacije, tako da javnost može razumeti prirodu mentalnih bolesti i ublaziti negativne stereotipe. Obrazovni programi su efikasni za širok spektar učesnika uključujući studente, adolescente, pripadnike užeg i šireg kolektiva, kao i same osobe sa mentalnim poremećajima. Stigma se može dodatno smanjiti ako osobe sa mentalnim poremećajima aktivno učestvuju u društvenim odnosima, ako su zaposlene i žive u porodičnom okruženju. 
 
Autor teksta Milana Jovančić, učesnica Treninga o mentalnom zdravlju.
 

Ostali članci


© 2002-2017. - VirtualniGrad.com
Obavezno pročitajte: Uslovi korišćenja
Šta još radimo za Vas