Ordinacije.info

Privreda Grada

Prijavite Firmu Šta još radimo za Vas Oglašavanje na Virtualnomgradu

Izdvajamo iz privrede

Gros Inox doo - nautička oprema i prodaja čamaca

Nautička oprema za čamce, brodove, skutere i glisere. Prodaja nautičke opreme, boje za čamce, antivegetativni premazi, gumeni čamci, motori, brodovi, gliseri. Više o firmi Gros Inox doo - nautička oprema i prodaja čamaca

Bap promet doo - oprema za stolare

Oprema i materijali za stolare: sečenje, kantovanje, udvajanje, klizni mehanizmi, aluminijumski ramovi, dezenirano staklo, okovi. Izrada i montaža nameštaja. Više o firmi Bap promet doo - oprema za stolare

Hofy Cuki sztur - izrada torti, kolača i peciva

Poslastičarnica i pekara - torte i kolači. Izrada torti, kolača i peciva po narudžbini. Snabdevanje prodavnica, proizvodnja sladoleda za restorane, ketering. Više o firmi Hofy Cuki sztur - izrada torti, kolača i peciva

Život ljudi

Starosedeoci Amerike – Indijanci

Razmislite da li treba da štampate ovu stranicu!

Starosedelački narodi Amerike su pretkolumbovski naseljenici Amerike, njihovi potomci, kao i mnoge etničke grupe koje se identifikuju sa ovim nazivom. Sudeći po, još uvek nezvaničnom, modelu migracija u Novi svet, prvi ljudi iz Evroazije su prešli u Ameriku preko Beringije, zemljanog mosta koji danas spaja dva kontinenta, poznatog pod nazivom Beringov moreuz. Najtačnije procene su da se ova migracija odigrala pre nekih 12.000 godina. Ovi rani paleoamerikanci su se vrlo brzo raširili po čitavom kontinentu, čime su se razvrstali u stotine kulturno jedinstvenih nacija, od kojih svaka ima svoju priču o sopstvenom postanju.

Izvorno, reč indijanac je počela da se upotrebljava sa otkrivanjem Novog sveta 1492. godine, kada je Kristofer Kolumbo isprva mislio da je došao u Istočnu Indiju dok je tražio drugi put do Azije. Od tog trenutka, reč indijanci je zauzela svoje mesto u zakonima, religiji i politici. Iako većina starosedelaca ne podržava korišćenje ove reči, veliki deo populacije je u poslednja dva veka prigrlio status i ime Indijanac.

Iako su starosedeoci Amerike izvorno bili lovci – sakupljači, njihova društva praktikuju i ribolov i poljoprivredu. Uticaj koji su ostavili na kasniji razvoj ljudske civilizacije, u pogledu razvoja i vrste poljoprivrednih proizvoda, je ogroman, najviše zbog činjenice da su oni gajili biljke koje su jedinstvene za predele američkih ravnica. Pored poljoprivrede, prvi narodi Amerike su bili takođe izvrsne arhitekte, sa velikim, organizovanim gradovima, gradskim upravama, kao i masivnim imperijama.

I danas je veliki deo Amerike naseljen domorodačkim narodima; neke zemlje broje veliki procenat urođenika, među kojima se najviše izdvajaju Bolivija, Peru, Paragvaj, Meksiko, Gvatemala, Kolumbija i Ekvador. Postoji najmanje hiljadu različitih jezika i dijalekata koji se koriste u ovim zemljama, a neki jezici, poput Kvešua (Quechua), Guarani (Guaraní), majanskog (Mayan) i Nauatl (Nahuatl) jezika, imaju milionsko govorno područje. Većina domorodaca je prigrlila zapadnjački stil života, ali, uporedo sa njim, održavaju duh tradicije i čuvaju svoje korene. Takođe, i dan danas se u udaljenim i skrivenim delovima Amerike mogu pronaći plemena koja još uvek nisu došla u kontakt sa zapadnjačkom civilizacijom.

Pre nekih 4.000 godina, arhaična društva američkih domorodaca su počela da se bave zemljoradnjom. Tehnologija je napredovala do tačke gde je vajarstvo postalo uobičajeno zanimanje, a seča šuma je postala realnost. Uporedo, veliki broj plemena je počeo da koristi vatru. Namerna potpala vegetacije imala je za svrhu imitaciju efekta prirodnih požara u kojima se čisti šumsko tlo. Na taj način putovanja su postala mnogo jednostavnija, a ujedno je time omogućeno i skladištenje biljaka koje su bile od izuzetne važnosti za hranu i lekove.

Nezavisno jedno od drugog, svako pleme je, samo za sebe, otkrivalo i razvijalo pisani jezik. Ovo predstavlja još jedno od velikih podviga i inovacija koje se vezuju za pretkolumbovske kulture. Narodi regiona Srednje Amerike su osmislili veliki broj pisanih sistema, počev od prvog veka pre nove ere, pa nadalje. Prvi primer pisanog teksta je Kaskahalov Blok (Cascajal Block). Pisani jezik Maja (koji je nazvan hijeroglifima, zbog svoje sličnosti sa egipatskim) je bio kombinacija fonetskih simbola i logograma. To je jedini pisani sistem pretkolumbovskog Novog sveta koji je u potpunosti predstavljao govorni jezik svoje zajednice. U ukupnom broju, pismo sadrži više od hiljadu različitih slika i simbola, iako je veći deo varijacija simbola slične sadržine ili značenja, dok je drugi deo lokalizovan na određenu regiju i ne koristi se na drugim mestima. Astečki kodeksi su knjige napisane od strane jednog od najpoznatijih pretkolumbovskih društava, Asteka, i oni pružaju najbolji uvid u odlike astečke kulture.

Domorodačka muzika u Severnoj Americi je gotovo u potpunosti monofona, ali postoje izuzeci. Tradicionalno, njihova muzika uključuje upotrebu bubnjeva i vrlo malo drugih instrumenata, iako se flauta upotrebljava kao solo instrument. Muzika naroda sa prostora Centralne Amerike je, u najvećem broju slučajeva, bila pentatonička. Do dolaska Španaca, muzika je bila sastavni deo religioznih festivala i uključivala je veliki broj perkusija i duvačkih instrumenata poput bubnjeva, flauta i oklopa morskih puževa. Jedini dokazi koji ukazuju na razvijenu muzičku kulturu u Južnoj Americi su ostaci tegla koje su sadržale žice i koristile se kao gudački instrument, a vezuju se za majansku kulturu.

Tokom 19. veka, ekspanzija Evropejaca na zapad je naterala domoroce na seobe, uglavnom nasilnim metodama. Tokom čitavog ovog perioda, doneti su zakoni koji su legalizovali nasilno izbacivanje Indijanaca sa njihovog rodnog tla.

Najstrašniji primer rušenja prava Indijanaca vezuje se za Primirje iz Nove Ešote, koju je sa indijanske strane potpisala disidentska frakcija Čirokija, a ne izabrano rukovodstvo. Predsednik Amerike, Endru Džekson, je dao odobrenje da se izvrše stavke ovog primirja, što je za rezultat imalo smrt 4.000 Čirokija kod Staze suza. Oko 17.000 Čirokija, zajedno sa 2.000 zarobljenih Afroamerikanaca, isterano je iz svojih domova.

Ostali članci


© 2002-2017. - VirtualniGrad.com
Obavezno pročitajte: Uslovi korišćenja
Šta još radimo za Vas