Ordinacije.info

Privreda Grada

Prijavite Firmu Šta još radimo za Vas Oglašavanje na Virtualnomgradu

Izdvajamo iz privrede

PanonSoft doo

Razvoj ciljeva i funkcija sajta, izrada poslovnih sajtova, implementacija poslovnih funkcija sajta, mera i analiza poslovnih rezultata sajta. Konsultantske usluge radi poboljšanja Više o firmi PanonSoft doo

Baby shop Sandra sztr

Baby shop Sandra, butik garderobe i opreme za bebe i decu, maloprodaja i veleprodaja, fiksni pozicioner za bezbedno spavanje bebe, igračke za malu decu. Više o firmi Baby shop Sandra sztr

Dentaland - stomatološka poliklinika

Stomatološka poliklinika, lečenje zuba, desni i mekih tkiva usne duplje, protetika, oralna hirurgija, ortopedija vilica, estetska i restaurativna stomatologija. Više o firmi Dentaland - stomatološka poliklinika

Jedan je svet

Sprečavanje globalnog zagrevanja

Razmislite da li treba da štampate ovu stranicu!

Predstavnički dom SAD je, blagom većinom glasova, ratifikovao zakon koji se odnosi na klimatske promene i prosledio ga Senatu, za kojeg se pristalice nadaju da će od jeseni doneti sobom takse i restrikcije za otpuštanje ugljen dioksida i ostalih gasova staklene bašte u atmosferu. Javnost je podeljena po pitanjima globalnog zagrevanja, odgovornosti za gasove staklene bašte, kao i povodom toga šta treba da se uradi i ko to treba da uradi. Poljoprivreda trenutno drži vodeću reč u tome i rezultat ovog zakona može uticati na dalji razvoj poljoprivrede.

Sprečavanje globalnog zagrevanja


Definiciju dobrog ili lošeg rezultata ponudio je Luter Tviten, koji ih je podelio kao blage ili adaptirajuće. Tviten je penzionisani predsednik Departmana za poljoprivrednu ekonomiku pri Državnom univerzitetu u Ohaju i od skora, ne govori vladama šta treba činiti, već najavljuje da koja god vlada da rukovodi zemljom, uticaj koji klimatske promene imaju na poljoprivredu biće uvek iste. Tviten navodi činjenice Nezavisnog komiteta o klimatskim promenama koje ukazuju na porast prosečnih temperatura, kao i da se područje proizvodnje hrane pomera dalje od tropskih i suptropskih regiona, a sve više ka Kanadi i Sibiru u narednom veku. Zbog visoke populacije u zemljama u razvoju, poput onih u Africi i Latinskoj Americi, Tviten napominje da će ta promena stvoriti velike probleme u zemljama slabe ekonomije.

Tviten otvoreno naglašava da na pitanje o uzroku i posledicama globalnog zagrevanja i dalje ne postoji konačan odgovor, kako naučnici ne mogu da se usaglase oko konačnog rešenja. Ali, navodi da je globalno zagrevanje nenamerna posledica korišćenja velike količine energije koja oslobađa ugljen dioksid i ostale gasove u atmosferu, zadržavajući na taj način višak toplote koji dobijamo od sunca. Dok je sigurno da društvo trpi posledice, tržište mora da napravi prave korake u cilju efikasne raspodele resursa, kao i da naplati pravu cenu za svako društvo. On kaže kako su oni koji treba da ispune ove potrebe mnogo manje zainteresovani za plaćanje dodatnih troškova u cilju sprečavanja i prevencije bilo kakve štete koja može pogoršati klimatske uslove. Na kraju svega toga dodaje da emisija štetnih gasova nema granice, a ne sprečavaju je granice ni jedne zemlje.

Da bi ublažili efekte štetnih gasova, Tviten navodi da je jedno rešenje uvođenje takse od $26 po toni za svaki rudnik uglja ili naftnu bušotinu kako bi se nulirala taksa od $26 dolara koju za isto plaća društvo. Iako niko ne želi da cena energenata poraste, Tviten kaže da je metoda zatvorene trgovine sve popularnija, kako ona omogućava velikim potrošačima da za povećanu emisiju štetnih gasova plate. Ako se vlade usaglase po ovom pitanju, zasebno tržište, koje radi na ovom principu, bi moglo da se kreće i uspostavi. Ali sve ovo bi se uvelo u cilju povećanja cene goriva baziranih na ugljeniku do tačke gde je uvođenje alternativnih načina proizvodnje energije preferirano rešenje.

Tviten navodi da bi poljoprivreda imala velikih problema u prilagođavanju novim uslovima i tehnologijama, zato što samo 13 procenta štetnih gasova dolazi od proizvodnje hrane, a korišćenje biogoriva daje samo minorne rezultate u smanjenju količine ugljen dioksida. Kaže da litar etanola zahteva približno litar fosilnog goriva u obliku motornog uglja, zaprašivača, pesticida.

Ipak, poljoprivreda će imati umerenu ulogu u snabdevanju samo 300 miliona tona ugljenikovih kredita, što znači jedna tona ugljenika biće odložena u tlo. Farmeri bi dobili opciju da prodaju svoje zalihe ugljenika industriji otpada, ali rezultat bi bio minimalan u poređenju sa ukupnom cenom troškova. Tviten predviđa da bi cena kontrolisanja klime u 2035. godini iznosila 50 miliona dolara, dok bi se ugljenikovi krediti prodavali farmerima po ceni od 26 dolara po toni, što bi dalo ukupan iznos od 390 miliona dolara. Iako je to samo za Sjedinjene Države, mnoge druge zemlje, koje sprovode slične zakone, zajedno ne bi postigle nikakav uticaj na klimu, ponajviše što su same opterećene problemima poput siromaštva, bolesti, ratova ili problema sa snabdevanjem hranom.

Iako je prisutna velika debata povodom statusa globalnog zagrevanja, takođe je prisutna i visoka svest javnosti koja zahteva drastične korake u cilju promene i rešavanja problema. Poljoprivreda ne može postići dovoljno da smanji emisiju štetnih gasova, pošto čak i biogoriva zahtevaju fosilna goriva za porizvodnju i transport.

Poljoprivreda može iskoristiti trenutne zakone u cilju prodaje ugljenika koji proizvode industrijama koje emituju veće količine štetnih gasova. Takav program možda izgleda važan, ali se on može prebaciti u pozadinu drugih boljih programa, poput genetski modifikovanih useva, koji će poboljšati klimatske uslove u mestima sa velikom sušom, kao i poboljšati transport hrane u oblasti gde su siromaštvo i glad u porastu.


Ostali članci


© 2002-2017. - VirtualniGrad.com
Obavezno pročitajte: Uslovi korišćenja
Šta još radimo za Vas