Radovi u bašti tokom februara

PreporučiTweet

Februar je najkraći mesec u godini. On je i prethodnik proleća, te u njemu već počinjemo intenzivnije da se bavimo idejama i planovima u vezi sa našom baštom. Možda će se već tokom februara u Vašoj bašti pojaviti cvetovi jagorčevine, visbaba, zumbula ili krokusa, odnosno mrazovca.

Tokom februara su moguće i snežne padavine, pa zimsku zaštitu na Vašim biljkama još nemojte uklanjati. Proverite da li je sve dobro zaštićeno i uvezano. Zimzelene biljke i četinare u saksijama, zalivajte u danima bez mraza.

Takođe, treba proveriti i biljke na zimskom staništu i prekontrolisati da li postoje neki znaci štetočina. U slučaju da primetite neke promene, odmah odreagujte. Ako su upitanju insekti poput vaši, najpre bi trebalo pokušati sa mehaničkim uklanjanjem. Ako to ne da zadovoljavajuće rezultate, mora se pribeći primeni hemijskih preparata.

Sada je i vreme za setvu semena mnogih sezonskih cvetnica, u kojima nameravate da uživate tokom predstojeće baštenske sezone. Pripremite sandučiće sa mešavinom zemlje i peska, rasporedite seme i blago ga sabijte u zemlju. Sitnija semena možete rasporediti pomoću fišeka, a krupnija pojedinačno. Zalijte i ostavite na osunčanoj i toploj prozorskoj dasci, do isklijavanja. Poželjno je sanduče pokriti i nekim staklenim ili plastičnim zvonom, ili čak providnom folijom ili celofanom, kako bi se obezbedila što veća vlažnost, radi boljeg klijanja. U ovom slučaju, potrebno je i često provetravanje, jer ovakvi uslovi pogoduju i patogenim organizmima. Kada seme proklija i pojavi se veći broj klijanaca, potrebno ih je rasaditi. To je najbolje učiniti u pojedinačne saksije, sa istim zemljišnim supstratom, dakle mešavina zemlje i peska.

Tokom februara možete posaditi i lukovice, koje će vrlo brzo cvetati u vašoj bašti.

Obzirom da se baštenska sezona tek priprema, još jednom preispitajte sve ključne elemente u Vašoj bašti. Da li ste zadovoljni izborom biljaka? Da li imate dovoljno hladovine ili sunca? Da li imate dovoljno cvetnih elemenata? Da li imate dovoljno privatnosti?

Kada je reč o privatnosti, najefikasniju i najdekorativniju zaštitu, obezbeđuju nam žive ograde.

Nije redak slučaj da ljudi, kada uvide značaj ovog elementa u bašti, nakon određenog vremena, zamene svoje zidane ili žičane ograde živim ogradama, ili, jednostavno, posade živu ogradu unutar parcele, kako bi sebi obezbedili prijatniju sliku i mikroklimu, pogotovo tokom vrelih letnjih meseci, kada se ograde od građevinskih materijala usijaju na suncu. Živa ograda se odlično pokazala i kada su u pitanju dvorišta škola i vrtića, kao i sportski tereni.

Ove savete je za Građane VirtualnogGrada pripremila Slađana Milosavljević, dipl.ing. pejzažne arhitekture, saradnica rasadnika Sil Club, u kojem se obavlja prodaja žive ograde.