Homo erectus

Homo erectus (uspravni čovek) najpre se pojavio u istočnoj Africi pre otprilike 1,8 miliona godina. Homo erectus je bio prvi hominid koji je napustio Afriku i zapanjujućom brzinom proširio se po čitavom Starom svetu: pre 1,7-1,8 miliona godina dospeo je do Gruzije, a pre 1,6 miliona godina stigao je na Javu. Veliki deo onoga što znamo o Homo erectus-u potiče od jedne jedine osobe: dečaka iz Turkane. Njegov gotovo čitav kostur, star 1,5 miliona godina, pronađen je 1984. godine pokraj jezera Turkana u Keniji.

Dečak iz Turkane je imao između 8 i 11 godina kada je umro, licem okrenutim prema močvarnom tlu koje ga je prekrilo pre nego što su lešinari uopšte uspeli da mu unište telo. Izgledao je potpuno drugačije od Australopithecus-a. Uprkos svojim godinama, bio je visok 1,6 m; odrasli su verovatno bili mnogo viši od 1,8 m. Njegove duge noge i uska karlica pokazuju da je bio uspravan i atletski razvijen poput nas, ali krupnije kosti ukazuju na mišićavu građu. Lice mu je bilo manje istureno nego kod Australopithecus-a i imao je nos umesto zaravnjenih nosnih otvora. Ipak, iznad očiju mu je štrčao izdignut koštani greben, što bi njegovom licu davalo surov izraz. Mozak mu je bio daleko manji od današnjeg proseka, ali druge fizičke mere ukazuju na kasniji pubertet, odnosno na dugo detinjstvo, što predstavlja osobinu savremenog čoveka koja je tada počela da se razvija.

Naše dugotrajno detinjstvo povezano je sa činjenicom da se rađamo, za razliku od ostalih životinja, nedovoljno razvijeni. Deca su stoga bespomoćna i u potpunosti zavisna od svojih roditelja, koji teže da stvore dugoročnu zajednicu u kojoj bi odgajali decu. Očigledan kasniji pubertet kod Homo erectus-a govori da je ova društvena osobina već počela da se pojavljuje.