Manje povrede, poput posekotina na prstima ili ogrebotina na kolenima, se mogu sanirati i kod kuće, pri čemu treba slediti posebna pravila kako bi ne bi došlo do infekcije rane.
Povredu treba da sanira osoba koja je prethodno dobro oprala ruke, ali i dalje se otvorena rana ne treba dirati rukama. Kad posekotina nastane za vreme rada u kuhinji, najčešće dođe do krvarenja, pa se rana tako "iščisti" sama od sebe. Nakon svake, pa i najmanje povrede organizam sam aktivira proces
Koštani prelom bez povrede kože se zove zatvoreni prelom. Ako na mestu preloma postoji rana, to je otvoren ili vanjski prelom. Znakovi preloma ruke ili noge su bol, nemogućnost pokretanja povređenog ekstremiteta, oteklina na mestu preloma - nije uvek prisutna i deformacija ekstremiteta – nije uvek prisutna; ako postoji, siguran je znak preloma. Ako je slomljeni ekstremitet deformisan, pokušajte da ga izravnate uzdužnim istezanjem. Povlačite lagano dva susedna zgloba u
Uganuće ili distorzija je povreda ligamenata i zglobne čaure nastala zbog naglog, prejakog pokreta u zglobu.
Uganuće gležnja se često događa pri hodanju i trčanju po neravnom terenu. Javlja se oštar bol, a zatim i oticanje zgloba. Bolovi se mogu ublažiti hladnim oblogom ili ledom. Noga treba mirovati u povišenom položaju. U težim slučajevima potreban je lekarski pregled. Distorzija vratnih pršljenova se događa u saobraćajnim nesrećama zbog naglog pomicanja glave pri sudaru
Iščašenje je povreda kod koje zglobna glavica izlazi iz zglobne čašice. Zglob je izobličen i bolan, a ekstremitet u neobičnom položaju. Svaki pokušaj pomeranja nailazi na otpor i bol. Iščašenje se najčešće događa u ramenom zglobu. Iščašenje kolena - Patela ili iver je ovalna tetivna kost na prednjoj strani kolena. Iščašenje patele možete da ispravite i sami. Rukama treba ispružiti poluskvrčeno koleno. Kad se koleno ispruži, patela se sama vraća u prirodni
Aspiracija stranog tela u disajni put može prouzrokovati širok spektar promena, od neznatnih smetnji do iznenadne smrti. Smrtnost od stranog tela u disajnim putevima je oko jedan posto.
Posebno rizična grupa su deca u dobi od jedne do tri godine zbog aktivnosti, znatiželje i običaja da stavljaju različite predmete u usta (sitni predmeti, komadići hrane, perlice, kamenčići). Pod povećanim su rizikom i stariji pacijenti, posebno oni sa različitim neurološkim poremećajima
