Prodaja oglasnog prostora na sajtovima ili smišljena prevara

Malo, malo, pa mi se, kao direktoru firme, ponudi neko reklamiranje (ili oglašavanje) u raznoraznim medijima. Najviše ovakvih ponuda stiže za oglašavanje na internet sajtovima.

Oglasne poruke, koje ovi sajtovi (ili internet portali) ističu, su tipa:

1. Najposećeniji internet poslovni registar u Novom Sadu

2. Najposećeniji internet registar u Vojvodini

3. Nudimo Vam preko 2 miliona potencijalnih kupaca

4. Najposećeniji sajt te i te poslovne delatnosti i slično

Ideja ovakvih i sličnih poruka je da izdvojite svoj novac i platite oglašavanje na njihovom sajtu. Tu nema ništa loše, pod uslovom da su ovi iskazi iole približni stvarnom stanju stvari. Obično nisu.

Ponekad, amateri koji prave sajtove, naivno napišu ovakvu ili sličnu promotivnu ili prodajnu izjavu. Obično na to niko ne reaguje, ne prodaju nikome ništa, pa se priča i završi onako kako je počela: sajt gotovo niko nije video, ugašen je posle nekog vremena i nije načinjena nikakva šteta.

Međutim, ponekad se priča ne završi na ovakvim, obično, lažnim izjavama. Postoji pravno lice koje ovako oglašava, krene se agresivnije u prodaju i proda se oglašavanje na sajtu. Mislite odlično, ljudi rade, pa zarađuju pare. To je svačije pravo.

Ipak, problem nastaje onog trenutka kada kupac ovakvog oglašavanja posumnja u istinitost ovih poruka.

Dovoljno je da ovakav, bezobrazno sumnjičav, kupac dokaže neistinitost iskaza, na primer: niste najposećeniji sajt u Novom Sadu ili nikada za Vas nije radilo 20 komercijalista ili nemate 2 miliona potencijalnih kupaca. Ukoliko ovakav kupac pokrene tužbu protiv firme koja je davala lažne iskaze, gotovo je sigurno da će sud presuditi u korist kupca. I tada sledi naplata troškova i obeštećenje zavaranog kupca.

E, sad, kada ste čuli da je neko tužio firmu koja iznosi ovakve, moguće i lažne iskaze? U Srbiji ja ne znam za takav slučaj. Zašto, kada je i laiku jasno da postoji niz oglasnih i prodajnih poruka, koje su neistinite i upućene kupcima sa namerom da ih dovedu u zabludu, kako bi određeni proizvod (oglašavanje) kupili?

Moje mišljenje, a doneto na osnovu razgovora sa kupcima koji smatraju da su  prevareni,  o ovome, je jednostavno: nikome se ne isplati da ulazi u sudski proces za male iznose za koji smatraju da su prevareni. Obično se po pojedincu radi o nekoliko hiljada dinara, pa do nekoliko stotina evra. Manji iznosi obično preovlađuju.

I šta sad da radimo? Da slegnemo ramenima i da kažemo: baš su ljudi vispreni i vešti. Svaka im čast. Prevariše nas, dok smo trepnuli okom. Baš smo naivni i slično.

Da vidimo šta o tome, ako sumnjamo da se radi o prevari, piše u Krivičnom zakoniku:

Navodim:

Sitna krađa, utaja i prevara

Član 210.

(1) Ko učini sitnu krađu, utaju ili prevaru
kazniće se novačanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

(2) Krađa, utaja i prevara smatraju se sitnom, ako vrednost ukradene ili utajene stvari, odnosno šteta prouzrokovana prevarom ne prelazi iznos od petnaest hiljada dinara, a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, odnosno da prouzrokuje malu štetu.

(3) Za delo iz stava 1. ovog člana, ako je izvršeno na štetu imovine građana, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.

Kraj navoda.

Ukoliko smatrate da Vas je neko prevario i ako je na osnovu prevare dotična osoba ili firma pribavila malu imovinsku korist, manju od 15 hiljada dinara, ostaje Vam samo privatna tužba.

Ali, da vidimo šta je to prevara, kako je definiše Krivični zakonik:

Navodim:

Prevara

Član 208.

(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine učini nešto ili ne učini,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini samo u nameri da drugog ošteti,
kazniće se zovčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili naneta šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(4) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili naneta šteta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Kraj navoda.

Zamislite sad situaciju da Vam je neko pokucao na vrata firme i, u prodaji oglašavanja na nekom sajtu, navede lažne iskaze:

• broj godina od kako se poslom oglašavanja bavi
• istakne da je najposećeniji internet registar u Novom Sadu ili Vojvodini
• predstavi broj poseta svom sajtu od preko 6 hiljada dnevno ili čak 200.000 mesečno.

I Vi, kao kupac zainteresovan za oglašavanje, jer su Vam kao i svakoj firmi potrebni novi kupci, poverujete u sve to i platite oglašavanje na ovom sajtu.

Prođe neko vreme, prođe godina, a nema ni jednog jedinog kontakta potencijalnog kupca sa ovog sajta. Počnete da sumnjate u date iskaze, pri prodaji, pomislite da su sve to govorili da bi Vas doveli u zabludu, a kako biste se odlučili ovu uslugu platite.

Šta da radite? Da otpišete tih nekoliko hiljada dinara, pa i nije neka velika vrednost?

Pa i nije, nije smak sveta izgubiti nekoliko hiljada dinara. Problem je u tome što su Vas možda prevarili obični diletanti koji se Vašoj naivnosti iza leđa smeju.

Još veći problem može biti, ako nisu prevarili samo Vas, nego i nekoliko drugih firmi. Međutim, to prestaje biti Vaš problem, ako su ovakve osobe ili pravna lica izvršile toliki broj prevara da su pribavili materijalnu korist koja prelazi 450.000,00 dinara. To postaje njihov problem, jer je za to zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora.

Ukoliko se dokaže prevara kojom je pribavljena materijalna korist veća od 1,5 miliona dinara, tada se učinilac kažnjava zatvorom od 2 do 10 godina.

Odjednom, ovo više nije Vaš problem, izvršena prevara, ako tako sud proceni i dosudi, postaje problem izvršioca.

Šta je naš zadatak?

Ne dozvolimo da nas dovode u zabludu, prevare i uzimaju naš novac za lažno predstavljenu firmu ili proizvod. Prijavimo svaki ovakav slučaj, budimo solidarni i dokažimo da prevarantima možemo stati na put. Niko to umesto nas neće uraditi. Do kraja, mi smo meta prevaranata, pa mi i treba da ih, u njihovim namerama, sprečimo.

Ukoliko ste nešto platili, a po Vašem mišljenju bili pri tom prevareni, prisetite se detalja i obavestite nas. Ukoliko neko pokušava da Vas prevari, prikupite dokaze i obavestite nas.

Prijavite na ovom linku prevaru ili pokušaj prevare.

Ljudi koji se ovom problematikom bave organizovaće, potom, dalje aktivnosti. Od obaveštavanja javnosti do podnošenja prijave tužilaštvu. Uključite se.