Ordinacije.info

Privreda Grada

Prijavite Firmu Šta još radimo za Vas Oglašavanje na Virtualnomgradu

Izdvajamo iz privrede

Ordinacija za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Rheumo Medical

Pregled fizijatra i reumatologa, lečenje i otklanjanje bolova i otoka, lečenje glavobolje, migrene, spondiloze, tretman preloma kostiju i povrede tetiva. Više o firmi Ordinacija za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Rheumo Medical

Muzička radionica DO RE MI

Violina, harmonika, gitara, flauta, klavir, sintisajzer. Nastava se odvija kroz brižljivo kreirane programe za različite uzraste. Više o firmi Muzička radionica DO RE MI

Prva privatna srednja optičarska škola Pašćan

Srednja optičarska škola Pašćan u Novom Sadu.Obrazovni profil mehaničar optike, tehničar optike, optičar optometrista. Nastava se odvija u školi u malim grupama Više o firmi Prva privatna srednja optičarska škola Pašćan

Jedan je svet

Pingvini – ptice koje ne lete

Razmislite da li treba da štampate ovu stranicu!

Pingvini su vrsta vodenih ptica, koje nemaju sposobnost letenja. Oni pripadaju redu Sphenisciformes, familiji Spheniscidae. Veruje se da njihovo ime, pingvini, potiče od latinske reči pinguis, što u prevodu znači debeo. Postoje i druge teorije, npr. da im ime potiče od dve velške reči – pen, što znači glava i gwyn, što znači belo. Pingvini žive isključivo na području južne Zemljine hemisfere, a naročito često naseljavaju Antarktik. Omiljena hrana većine pingvina su riba, lignje, sipe, oktopodi i drugi oblici morskog života koji mogu biti uhvaćeni tokom plivanja pod vodom. Oni mogu da piju slanu vodu, jer imaju razvijene tzv. filtere u žlezdama, koji izvlače so iz krvotoka. Višak soli se izbacuje u vidu tečnosti. Oko polovine svog života, pingvini provedu na kopnu, a polovinu u okeanima.

Pingvin 1
Pingvin 2Pingvin 3Pingvin 4Pingvin 5Pingvin 6
Postoji preko 20 različitih vrsta pingvina. Iako je najveći deo tih vrsta poreklom sa južne hemisfere, pored Antarktika, oni naseljavaju i nešto toplije krajeve. Ono što je izuzetno čudno jeste činjenica da samo par vrsta živi toliko daleko na jugu, da se ne mogu naći ni na jednom drugom, toplijem mestu. Nekoliko vrsta pingvina se može naći i u umerenim zonama, dok Galapagoski pingvin čak nastanjuje okolinu Ekvatora.

Najveći pingvini jesu jedinke koje pripadaju vrsti Carski pingvini (lat. Aptenodytes forsteri). Odrasle jedinke dostižu visinu od oko 120 cm i težinu od oko 35 kg! Najmanja vrsta pingvina jesu Mali plavi pingvini (lat. Eudyptula minor), takođe poznati i kao Vilinski pingvini i dostižu visinu od oko 40cm, a težine su oko 1 kg. Krupnije vrste pingvina naseljavaju hladnije krajeve, dok se mališani mogu naći u umerenim, pa čak i predelima sa tropskom klimom. Neke praistorijske vrste dostizale su abnormalne veličine, dostižući visinu i težinu prosečnog odraslog čoveka.

Pingvini su izuzetno dobro adaptirani na život u vodenim uslovima. Ostaci krila su im se transformisali u peraja, koja su beskorisna u smislu letenja, ali izuzetno važna i moćna pod vodom, gde su pingvini zapanjujuće pokretni. Unutar njihovog glatkog perja, sloj vazduha se zadržava, omogućavajući im da se lakše otisnu, dok su pod vodom. Tokom ronjenja, pingvini dostižu, u proseku, brzinu od 6 do 12 km/h, iako postoje zabeleženi podaci i o pingvinima koji su dostigli brzinu od 27 km/h. Mali pingvini obično ne rone duboko, već svoj plen hvataju blizu površine vode, na dubinama koje zahtevaju ronjenje od 1 do 2 minuta maksimalno. Veliki pingvini, u slučaju nužde mogu da rone duboko. Veliki Carski pingvini ponekad rone i na dubine od 565 m i za to im je potrebno oko 22 minute. Na kopnu, pingvini koriste svoj rep i krila da bi održali ravnotežu i uspravno držanje tela.

Pingvini
Boja tela pingvina, ovim malim životinjama omogućava mimikriju, odnosno skrivanje od predatora. To znači da je raspored njihovih boja prilagođen vodenoj sredini. Kada, na primer, orka ili morski lav pogledaju ka površini vode, teško mogu da razaberu beli stomak pingvina od odbljeska sunca na površini vode. S druge strane, crna boja perja na leđima im omogućava kamufliranje, kada ih predator posmatra od gore.

Pingvini se ili gegaju na svojim nogama, koje u svom sastavu nemaju kolena (zbog toga se i gegaju) ili klize na stomaku po snegu. Ovaj pokret se popularno naziva spuštanje toboganom i tokom ovakvog kretanja, pingvini, uprkos svojoj velikoj brzini, čuvaju svoju snagu. Ukoliko žele da se kreću brzo ili da pređu kameniti predeo, a ne mogu da se klizaju po terenu na kom se nalaze, oni se, umesto geganja, opredeljuju za skakanje nogama.

Sluh pingvina je razvijen koliko i kod svih drugih ptica i izuzetno je važan roditeljima i mladuncima, da bi mogli da se nađu u pretrpanim kolonijama. Oči su im prilagođene na život u vodi, a osnovni zadatak im je lociranje plena i izbegavanje predatora.

Pingvini imaju debeo sloj izolacionog perja, koje im omogućava da održe telesnu temperaturu u vodi, jer je gubitak toplotne energije u vodi mnogo veći od gubitka na vazduhu. Oni takođe mogu da kontrolišu dotok krvi u ekstremitete, smanjujući na taj način količinu krvi koja se hladi, ali ipak čuvajući svoje ekstremitete od smrzavanja. Tokom izuzetno hladnih dana, ženke odlaze u lov, dok mužjaci ostaju da čuvaju mladunce. Mužjaci se često naguraju jedan do drugog, kako bi se ugrejali i povremeno menjaju mesta, kako bi svaki pingvin došao na red da bude ugrejan, u centru grupe.

Razmnožavanje pingvina je skoro po pravilu u okviru kolonija. Izuzetak su Fiordlandski pingvini i pingvini sa žutim očima. Kolonije obuhvataju od nekoliko stotina parova, pa sve do nekoliko stotina hiljada. Tokom sezone parenja, pingvini formiraju monogamne parove iako se retko dešava da se isti par spoji i naredne sezone. Najčešće u jednom leglu budu dva jajeta, iako se kod Carskih i Kraljevskih pingvina dešava da se na svet donese samo jedno jaje. Inkubacija traje danima, pa čak i nedeljama. I dok je jedan roditelj pokraj jajeta, drugi je na moru u potrazi za hranom. Ono što je izuzetno interesantno jeste da, ukoliko majka izgubi svoje mladunče, ona pokušava da ukrade mladunče neke druge majke. Najčešće to budu bezuspešni pokušaji, jer se majke iz istog okruženja udružuju i međusobno štite jaja. Život u koloniji je doveo do uvećanja njihovih socijalnih interakcija, koji se toliko razvio da postoji široka paleta vizuelnih i zvučnih simbola, na osnovu kojih se oni međusobno sporazumevaju.

Manje poznate činjenice o pingvinima:

1. Pingvini u proseku žive od 15 do 20 godina.
2. Pingvini nemaju urođen strah od ljudi.
3. Perje pingvina je vodootporno. Njihovo perje je nabijenije od perja ijedne druge vrste ptica.
4. Iako pingvine poznajemo kao crno-bele, kakvi oni mahom i jesu, postoje neki koji imaju žuto perje na glavi.
5. Pingvini dožive polnu zrelost između 3. i 8. godine života.
6. Svakih par metara, pingvini izranjaju iz vode, kako bi udahnuli vazduh i eventualno lakše pobegli od predatora.
7. Galapagoski pingvini pripadaju crvenoj listi, listi ugroženih vrsta, obzirom da ova vrsta broji oko 15.000 jedinki.
8. Pingvini se pare isključivo na kopnu, gde i legu jaja.
9. Za razliku od većine drugih životinja, mužjaci pingvina su ti koji ostaju uz jaja.
10. Pingvini mogu da iskoče čak 180 cm iz vode prizemljujući se nakon toga na stomak.
11. Pingvini ne mogu da plivaju unazad.
12. Prosečan pingvin može da izdrži 6 minuta pod vodom.
13. Procenjuje se da na svetu postoji oko 100 miliona pingvina.
14. Pingvini se pare na temperaturama od čak -40 stepeni Celzijusa.
 

Ostali članci


© 2002-2017. - VirtualniGrad.com
Obavezno pročitajte: Uslovi korišćenja
Šta još radimo za Vas