Između planinskih masiva Ovčara i Kablara, u centralnom delu Srbije, reka Zapadna Morava je usečena između impozantne Ovčarsko-kablarske klisure. Postoje i druge, dublje i duže klisure u Srbiji, ali mnoge od njih nisu izvanredne pejzažne raznolikosti, lepote i atraktivnosti, kao Ovčarsko-kablarska klisura. Impresivne litice i greben na planini Kablar daju utisak okamenjenog talasa koji deluje kao da će se slomiti u svakom trenutku, pod pretnjom planine Ovčar. Reka Morava ih lagano deli u ovom delu, a tri jedinstvena meandra su usečena ovde, od kojih prva dva predstavljaju originalni geomorfološki fenomen.

Strme, stenovite strane planine Kablar, njene kamenite stene i veliki šumski kompleksi kriju brojne vrste dobro očuvane flore, sa mnogo reliktnih vrsta. Karakteristične vrste u ovoj klisuri su grab (Carpinus betulus), orijentalni grab (Carpinus orientalis), bela lipa (Tilia cordata), crna lipa (Tilia platyphyllos), jasen (Fraxinus ornus), ruj (Cotinus coggygria), hajdučka oputa ili likovac (Daphne mezereum), lovorasti likovac (Daphne laureola).

Fauna je takođe veoma bogata. Važne vrste su kornjače Testudo hermanni i Emys orbicularis, Eskalupov smuk (Elaphe longissima), šareni daždevnjak (Salamandra salamandra), sivi soko (Falco peregrinus), suri orao (Aquila chrysaetos), kraljevska (siva) čaplja (Ardea cinerea), jarebica kamenjarka (Alectoris graeca), kuna zlatica (Martes martes), kuna belica (Martes foina), jazavac (Meles meles) i druge retke i ugrožene vrste.

Deset srednjovekovnih manastira su razbacani iznad klisure kao biseri, što predstavlja veoma atraktivan i značajan monumentalan kompleks, jedinstven za oba predela i vreme njihovog nastanka. Ovčar Banja, poznata po svojim lekovitim termalnim izvorima, lepim vodopadom od stalaktita i kadama na Banjskom potoku, takođe je smeštena ovde.