Privreda Grada

Osnivanje Novosadskog pozorišta-Újvidéki Színház-a prethodila je bezbroj puta obnovljena ili u suštini-više od deset godina stalno prisutna rasprava: naime u Vojvodini postojalo je samo jedno-Subotičko narodno pozorište, koje je davalo predstave i na mađarskom jeziku i ono je svoj repertoar i programski profil prilagođavalo potrebama i tradiciji grada domaćina i misiji, koja mu je bila dodeljena: gostovanjima po gradovima, selima i naseljima Vojvodine gde postoji mađarski živalj. Novosadski teatar je trebao da naralim intelektualnim potrebama da savremeni scenski odgovor, ali ne u smislu oponenta, već u duhu nagradnje u ovom, inače među Mađarima veoma popularnom, važnom i uvaženom delu stvaralaštva.

Novi Sad je postao univerzitetski grad, centar niza prvorazrednih kulturnih, informativnih i drugih delatnosti, sa brojnom humanitarnom i tehničkom inteligencijom, grad Sterijinog pozorja, dakle mesto gde se prirodno stvorila potreba za avangardnim scenskim doživljajem i na mađarskom jeziku sto se konačno i desilo osnivanjem ovog pozorišta, koje je pre 29 godina bez svog doma, glumaca, tehnike, ali sa požrtvovanjem svih, pre svega prvog upravnika, Ištvana P. Nemeta odigralo svoju prvu predstavu.

Bila je to drama Ištvan Erkenja: Mačja igra u režiji mladog Tibora Vajde, apsolventa FDU u Beogradu, a datum: 27.januar 1974. godine, Već trećeg februara diže se zavesa nove premijere: Plej Strindberg u režiji Radoslava Dorića. Ova predstava je imala frenetičan uspeh i uvela je Novosadsko pozorište-Újvidéki Színház u središte pažnje publike, kritike, struke gde je ono i ostalo sve do današnjice.

Ovo pozorište nikada nije imalo stalnog reditelja, ali je bilo uvek otvoreno pred najeminentnijim majstorima režije koji su sa radošću i sa novim idejama bogatili sezonu za sezonom i na taj način dali im i jasan karakter. Naravno, život pozorišta je nalik životu čoveka, radi se o specifičnom »živom biću«, i, razume se, postoje i promašaji, loši, ili slabiji periodi, ali ukupni učinak ipak se meri frekventnim, poverenim uspesima.

Novosadsko pozorište-Újvidéki Színház je jedino pozorište manjiske populacije koje je čak dva puta bio predstavnik Jugoslavije na međunarodnim takmičenjima. Tvrdimo, uz argumente, da je ovo pozorište bilo i ostalo možda jedino koje sa većim ili manjim uspehom, ali permanentno prati pulsiranje savremenog izraza u tumačenju humanističkih poruka. Ovo pozorište nije »govor u jednom pravcu«, nikad nije ni bilo, jer se njegove predstave simultano prevode na srpski jezik, imajući u vidu pre svega važnost sredine i pune komunikacije sa tom sredinom.

Novosadsko pozoriste-Újvidéki Színház ima glumački ansambl od 16 člana, direktor je Laslo šandor.