Ordinacije.info

Privreda Grada

Prijavite Firmu Šta još radimo za Vas Oglašavanje na Virtualnomgradu

Izdvajamo iz privrede

Poliklinika Bonadea - Prof. dr Jovan Stojkov - Urologija

Poliklinika urologija, urološka ordinacija, ginekologija, interna medicina, kardiologija, hirurgija, imunologija, nefrologija, endokrinologija Više o firmi Poliklinika Bonadea - Prof. dr Jovan Stojkov - Urologija

Adrenalin park Zemlja čuda

Adrenalin parkovi u Novom Sadu i u Bačkom Petrovcu. Zabava za sve generacije. Team building za firme. Porodično druženje uz popust. Proslave dečijih rođendana. Više o firmi Adrenalin park Zemlja čuda

Zabavni park Starli

Najsavremeniji zabavni park u Novom Sadu. Igraonica za decu od 1 do 12 godina, rođendaonica, otvoreni teren za sport, kreativno - obrazovni programi. Više o firmi Zabavni park Starli

Nauka

Novi zakon fizike objašnjava kvantne misterije

Razmislite da li treba da štampate ovu stranicu!

Još od ranih dana kvantne mehanike, naučnici pokušavaju da razumeju različite implikacije kvantne teorije: superpoziciju, dualnost talasa i čestice, ulogu posmatrača u merenju i ostale. Sada, novi zakon fizike, koji opisuje geometriju fizičke realnosti na kosmološkom nivou, može dati odgovore na neka od ovih pitanja. Takođe, novi zakon može dati odgovore na pitanje uloge gravitacije u kvantnoj fizici, čime je fizika korak bliže unificiranoj teoriji.

Tim Palmer, klimatolog u Evropskom centru za vremenska istraživanja u Britaniji, već duže vreme je zainteresovan za stvaranje novog geometrijskog modela kvantne teorije. Palerova doktorska teza na Oksfordskom univerzitetu krajem 70-ih godina prošlog veka, bila je iz oblasti opšte relativnosti. Njegova istraživanja su ga uverila da je za uspešnu kvantnu teoriju gravitacije neophodna geometrijska generalizacija kvantne teorije, ali je u to vreme bio nesiguran oko pitanja koji specifičan oblik ta generalizacija mora da ima. Tokom godina, Palmerovo profesionalno istraživanje ga je pomerilo dalje od teoretske fizike i danas je jedan od svetski poznatih eksperata na području predviđanja klimatskih promena, što je područje koje najveći broj nepoznatih dobija iz teorije nelinearnih dinamičkih sistema. U osvrtu na svoju potragu za realističnom geometrijskom kvantnom teorijom, Palmer je primenio geometrijsko razmišljanje inspirisano teorijom dinamičkih sistema kako bi predložio novi zakon, nazvan Postulatom nepromenljivog skupa.

Ovaj Postulat objašnjava osnovne elemente kvantne fizike. Model koji je predložio ukazuje na razliku između stanja fizičke realnosti i fizičke nerealnosti. Ova teorija predlaže postojanje spacijalnog stanja (skup svih mogućih stanja u univerzumu), unutar kojeg se nalazi manji podskup spacijalnih stanja. Ovaj podskup je dinamički nepromenjiv, u smislu da mu stanja, koja pripadaju ovom podskupu, uvek pripadaju i uvek su mu pripadala. Stanja fizičke realnosti su ta, i samo ta, koja pripadaju ovom nepromenljivom podskupu spacijalnog stanja. Sve ostale tačke u spacijalnom stanju se smatraju nerealnim. Takve tačke nerealnosti mogu odgovarati stanjima u univerzumu u kojima bi obrnutim merenjima bilo moguće odgovoriti na pitanja poput: kakav bi bio spin elektrona da su moji merači bili okrenuti u jednom smeru, umesto u drugom? Zbog Postulata nepromenljivog skupa, takva pitanja nemaju definitivan odgovor, što je konzistentno prethodno postavljenom principu komplementarnosti, predstavljenom od strane Nilsa Bora.

Po Palmeru, kvantna mehanika nije dovoljno kompletna da bi definisala da li tačka u spacijalnom stanju postoji u nepromenjivom skupu, kao što nijedna algoritamska ekstenzija kvantne teorije ne može postići isto. Kako Palmer dalje objašnjava, u kvantnoj teoriji, stanja koja su vezana za ove tačke nerealnosti mogu se opisati samo apstraktnim matematičkim izrazima koji imaju algebarski oblik verovatnoće, ali bez upotrebe ikakvog potprostora. To je ono što kvantnoj teoriji daje apstraktni oblik matematičkog obrasca. Osim što će dodatno objasniti prirodu komplementarnosti, dvostruka ontološka priroda spacijalnog stanja se može koristiti i u objašnjavanju jedne od najstarijih misterija kvantne teorije: superpozicije. Prema Postulatu nepromenljivog skupa, razlog što Šrodingerova mačka izgleda kao da je i živa i mrtva nije zbog toga što, u realnosti, postoji u oba stanja istovremeno, već stoga što kvantna mehanika ignoriše intrikantnu strukturu nepromenjivog skupa koji determiniše princip realnosti. Koja god tačka leži u nepromenjivom skupu, ona je ujedno realna. Princip kvantne koherencije, koji se ogleda u konceptu superpozicije, takođe je sličan podskup unutar nepromenljivog skupa.

Kako smo Postulatom nepromenljivog skupa objasnili superpoziciju, i ostali aspekti kvantne mehanike mogu biti objašnjeni. Na primer, ako stanje nije u superpoziciji, onda merenje u kvantnom sistemu ne ruši stanje sistema. U stvari, merenje jednostavno opisuje specifični kvazi-stacionarni aspekt geometrije nepromenjivog skupa, koji nas ljude informiše o nepromenjivom skupu. Ovaj postulat takođe pomiruje Ajnštajnovu ideju da je kvantna mehanika nekompletna sa Kopenhagenskom interpretacijom da posmatrač igra glavnu ulogu u definisanju samog koncepta realnosti. Iz tog razloga, konzistentno Ajnštajnovoj teoriji, kvantna teorija je nekompletna, jer je slepa za detaljnu strukturu nepromenjivog skupa. Ali, konzistentno sa Kopenhagenškom interpretacijom, nepromenjivi skup je delom opisan eksperimentima koje ljudi rade na njemu, što znači da izvođači eksperimenta igraju ključnu ulogu u definisanju stanja koji opisuju realnost.

Još jedan kvantno-mehanički koncept koji Postulat može objasniti jeste dualnost talasa i čestice. U eksperimentu sa dvostrukim otvorom, svet, gde čestice putuju do oblasti destruktivnih interferencija, jednostavno ne leži u nepromenjivom skupu i stoga ne odgovara stanju fizičke realnosti. Među preostalim misterijama kvantne mehanike, koje bi Postulat mogao da objasni, jeste uloga gravitacije u kvantnoj fizici. Kako Palmer objašnjava, gravitacija se ponekad objašnjava kao objektivni mehanizam za raspad stanja superpozicije. Ipak, kako Postulat nepromenjivog skupa ne zahteva, niti mu su mu potrebna, stanja superpozicije, samim tim ne zahteva ni mehanizam za rušenje stanja. Umesto toga, Palmer navodi da je gravitacija odgovorna za definisanje geometrije spacijalnog stanja nepromenjivog skupa. Ova ideja je u saglasnosti sa Ajnštajnovom teorijom da je gravitacija geometrijska manifestacija. Kao takva, sjedinjujući koncepte ne-Euklidske geometrije kauzalnog prostora-vreme i fraktalne atemporalne geometrije spacijalnog stanja, može nas dovesti do dugo očekivane unificirane teorije kvantne gravitacije. Takva teorija može se umnogome razlikovati od dosadašnjih predloženih teorija, pošto ona pokušava da kvantifikuje gravitaciju unutar modela standardne kvantne teorije.


Ostali članci


© 2002-2017. - VirtualniGrad.com
Obavezno pročitajte: Uslovi korišćenja
Šta još radimo za Vas