Privreda Grada
Izdvajamo iz privrede
Dunav - hotel i restoran
Hotel i restoran na obali Dunava, riblja čarda i pristanište, turističke ture, smeštaj i prenoćište, organizacija i sale za poslovne ručkove, proslave i svadbe.
Floorexperts doo - prodaja podnih obloga
Veleprodaja i maloprodaja podnih obloga – gotovih parketa, laminata, plute i linoleuma – i pratećih materijala. Preko 400 vrsta podova sa svih kontinenata.Knjižara Prostor - online prodaja knjiga
Izdavačka kuća Kuća dobre knjige, online prodaja i naručivanje knjiga, internet knjižara, beletristika, dečije knjige, naučna fantastika, stručne knjigeŽivot ljudi
Nikola Tesla
Nikola Tesla, rođen u Smiljanu, nekada delu Austrougarskog carstva, danas mesto u Hrvatskoj, daleke 1856. godine, smatra se, iz više razloga, jednim od najvećih inženjera s kraja 19. i početka 20. veka, kao i pionirom elektromehanike.
Rodio se u malom selu Smiljanu, 22. jula 1856. godine, u srpskoj porodici i najveći deo mladalačkih dana, van školske klupe, provodio je u majstorisanju i umovanju u bibliotekama oca Milutina i ujaka Nikole. Opšte je poznato da se nikada nije rukovao, ali to nije činio iz higijenskih razloga, već zbog toga što je imao fobiju od statičkog elektriciteta, smatrajući da rukovanje dovodi do međusobne razmene elektromagnetnih talasa.
Tvrdio je da je, još dok je bio dete, snažnu odvratnost osećao prema ženskim minđušama, dok su mu se drugi delovi nakita, poput narukvica, dopadali manje ili više, zavisno od svog oblika.
Teslini kritičari govorili su da je homoseksualac, jer se nikada nije ženio niti je, osim majke i sestara, bilo koja druga žena mogla da uživa u trenucima sa njim. On, međutim, nikada nije hteo da demantuje glasine, ali je u svojim kratkim beleškama ukazao da je rešio da svoj život posveti radu, zbog čega se odrekao ljubavi i društva dobre žene.
Brojao je korake u šetnji i izračunavao zapreminu tanjira za supu i šoljice za kafu i zalogaja hrane, jer, kako je objašnjavao, drugačije nije mogao da uživa u jelu. Sve radnje i postupci koje je ponavljao morali su da budu deljivi sa tri i ukoliko bi pogrešio, bio je prinuđen da sve počne iz početka, čak i ako je za to bilo potrebno nekoliko sati. Obožavao je knjige.
Bio je izuzetno pedantan i na njegovom radnom stolu nikada nije bilo razbacanih papira, niti nekakvih drugih predmeta koji bi asocirali na nemar. Besprekorno odeven, precizan i uredan u svakom pogledu, govorio je brzo i vrlo uverljivo. Bilo je gotovo nezamislivo ne gledati ga u oči dok govori. Veliku pažnju Tesla je posvećivao svom razdeljku - češljao se najmanje sedam puta dnevno.
Glavni razlog njegove večne mladosti mnogi su objašnjavali Teslinom umerenošću u jelu. Veliki naučnik zapravo je smatrao da se većina ljudi hrani u prekomernim količinama dovodeći sebe sve brže smrti. Doručkovao je jednu do dve litre toplog mleka i nekoliko jaja koja je sam pripremao, a ručak je uvek preskakao. Za večeru je kuvao supu od celera, komad mesa ili živine, krompir i još neko povrće uz čašu laganog vina. Desert mu je najčešće bila kriška sira, a na meniju se morala naći i velika sirova jabuka. Veoma osetljiv i izbirljiv u pogledu hrane, Tesla je jeo vrlo malo i ono što je konzumirao moralo je da bude najbolje.
Jedno vreme ga je obuzimala manija kockanja, a posle toga manija pušenja i pijenja kafe, ali uspeo je sa tim da se izbori, jer je shvatio da mu duvan i kafa štete zdravlju.
Njegovi patenti i teorijski radovi i dalje predstavljaju bazu modernih naizmeničnih (AC) strujnih sistema. Pronalazač polifazne distribucije struje i AC električnog motora, Tesla je doprineo Drugoj industrijskoj revoluciji. Posle njegove demonstracije bežične komunikacije 1893. godine i pobede u Ratu struja, on je javno poštovan kao najveći američki elektrotehnički inženjer.
Godine 1889., patentirao je okretni dinamo i transformator naizmenične struje visokih frekvencija. Iste godine objavljuje i rezultate proučavanja fiziološkog delovanja struja na ljudsko telo i predlaže njihovu primenu u lečenju. Od 1891. godine radi na ostvarenju bežičnog prenosa poruka i razvođenju energije bežičnim metodama. U periodu 1896-1914. patentira seriju pronalazaka koji čine osnovu savremene radio-tehnike. Od njegovih 700 pronalazaka nekoliko desetina je našlo praktičnu upotrebu. U proleće 1898. godine, na elektrotehničkoj izložbi u New Yorku prikazuje mogućnost upravljanja brodom iz daljine elektromagnetskim talasima. Godine 1934., proučava mogućnost razbijanja atomskog jezgra pomoću elektrostatičkih generatora visokog napona.
Povodom stogodišnjice Teslinog rođenja (1956. godine), jedinica za gustinu magnetnog fluksa je nazvana Tesla (T).
U godini obeležavanja 150. godišnjice rođenja, svetu su postali dostupni svi izumi tog velikog naučnika, ali je njegov privatni život široj javnosti ostao prilična nepoznanica. Slavni naučnik, koji je svojim izumima zadužio čovečanstvo, prvi put je privukao pažnju još kad je kao šestogodišnji dečak stavio u pogon vatrogasna kola, nakon uzaludnih pokušaja stručnog osoblja da to učini. Upravo ta zanimljiva uvertira kasnije je od njega napravila vrhunskog i svetski priznatog izumitelja, koji je u svojim memoarima pisao je da je sazrevao razmišljajući: Bije me glas da sam jedan od najvrednijih radnika, a možda i jesam, ukoliko je razmišljanje isto što i rad, pošto sam mu posvetio sve svoje budne sate. Ali, ukoliko se rad shvata kao određeno delovanje u određeno vreme prema strogim pravilima, onda sam ja verovatno jedan od najvećih dokoličara, piše Tesla u svojim memoarima.
Svojim izumima zaradio je više od milion dolara, ali mu novac nije mnogo značio i svaki novozarađeni peni potrošio bi na sledeći izum, stoji u Teslinim autobiografskim beleškama.
Brojao je korake u šetnji i izračunavao zapreminu tanjira za supu i šoljice za kafu i zalogaja hrane, jer, kako je objašnjavao, drugačije nije mogao da uživa u jelu. Sve radnje i postupci koje je ponavljao morali su da budu deljivi sa tri i ukoliko bi pogrešio, bio je prinuđen da sve počne iz početka, čak i ako je za to bilo potrebno nekoliko sati. Obožavao je knjige.
Bio je izuzetno pedantan i na njegovom radnom stolu nikada nije bilo razbacanih papira, niti nekakvih drugih predmeta koji bi asocirali na nemar. Besprekorno odeven, precizan i uredan u svakom pogledu, govorio je brzo i vrlo uverljivo. Bilo je gotovo nezamislivo ne gledati ga u oči dok govori. Veliku pažnju Tesla je posvećivao svom razdeljku - češljao se najmanje sedam puta dnevno.
Glavni razlog njegove večne mladosti mnogi su objašnjavali Teslinom umerenošću u jelu. Veliki naučnik zapravo je smatrao da se većina ljudi hrani u prekomernim količinama dovodeći sebe sve brže smrti. Doručkovao je jednu do dve litre toplog mleka i nekoliko jaja koja je sam pripremao, a ručak je uvek preskakao. Za večeru je kuvao supu od celera, komad mesa ili živine, krompir i još neko povrće uz čašu laganog vina. Desert mu je najčešće bila kriška sira, a na meniju se morala naći i velika sirova jabuka. Veoma osetljiv i izbirljiv u pogledu hrane, Tesla je jeo vrlo malo i ono što je konzumirao moralo je da bude najbolje.
Jedno vreme ga je obuzimala manija kockanja, a posle toga manija pušenja i pijenja kafe, ali uspeo je sa tim da se izbori, jer je shvatio da mu duvan i kafa štete zdravlju.
Njegovi patenti i teorijski radovi i dalje predstavljaju bazu modernih naizmeničnih (AC) strujnih sistema. Pronalazač polifazne distribucije struje i AC električnog motora, Tesla je doprineo Drugoj industrijskoj revoluciji. Posle njegove demonstracije bežične komunikacije 1893. godine i pobede u Ratu struja, on je javno poštovan kao najveći američki elektrotehnički inženjer.
Godine 1889., patentirao je okretni dinamo i transformator naizmenične struje visokih frekvencija. Iste godine objavljuje i rezultate proučavanja fiziološkog delovanja struja na ljudsko telo i predlaže njihovu primenu u lečenju. Od 1891. godine radi na ostvarenju bežičnog prenosa poruka i razvođenju energije bežičnim metodama. U periodu 1896-1914. patentira seriju pronalazaka koji čine osnovu savremene radio-tehnike. Od njegovih 700 pronalazaka nekoliko desetina je našlo praktičnu upotrebu. U proleće 1898. godine, na elektrotehničkoj izložbi u New Yorku prikazuje mogućnost upravljanja brodom iz daljine elektromagnetskim talasima. Godine 1934., proučava mogućnost razbijanja atomskog jezgra pomoću elektrostatičkih generatora visokog napona.
Povodom stogodišnjice Teslinog rođenja (1956. godine), jedinica za gustinu magnetnog fluksa je nazvana Tesla (T).
U godini obeležavanja 150. godišnjice rođenja, svetu su postali dostupni svi izumi tog velikog naučnika, ali je njegov privatni život široj javnosti ostao prilična nepoznanica. Slavni naučnik, koji je svojim izumima zadužio čovečanstvo, prvi put je privukao pažnju još kad je kao šestogodišnji dečak stavio u pogon vatrogasna kola, nakon uzaludnih pokušaja stručnog osoblja da to učini. Upravo ta zanimljiva uvertira kasnije je od njega napravila vrhunskog i svetski priznatog izumitelja, koji je u svojim memoarima pisao je da je sazrevao razmišljajući: Bije me glas da sam jedan od najvrednijih radnika, a možda i jesam, ukoliko je razmišljanje isto što i rad, pošto sam mu posvetio sve svoje budne sate. Ali, ukoliko se rad shvata kao određeno delovanje u određeno vreme prema strogim pravilima, onda sam ja verovatno jedan od najvećih dokoličara, piše Tesla u svojim memoarima.
Svojim izumima zaradio je više od milion dolara, ali mu novac nije mnogo značio i svaki novozarađeni peni potrošio bi na sledeći izum, stoji u Teslinim autobiografskim beleškama.