Na šta NBS upozorava građane kod uzimanja hipotekarnih kredita

1. Osnovna razlika između hipotekarnog kredita i nekih drugih kredita jeste što kod hipotekarnog kredita poverilac na raspolaganju ima sredstvo obezbeđenja, založno pravo na nekoj nepokretnosti. Međutim, hipoteka je samo dodatno sredstvo obezbeđenja, a ne ključni preduslov za odobravanje kredita. Ni najbolja hipoteka ne može da nadomesti kredibilitet i platnu sposobnost dužnika, bez čega kredita nema ili ga ne bi smelo biti. U slučaju da se kredit odobrava isključivo na bazi hipoteke, treba da postoji sumnja da je to urađeno kako bi poverilac došao u vlasništvo nekretnine.
2. Pošto se skoro svi hipotekarni krediti odobravaju sa deviznom klauzulom, dužnik treba da ima u vidu da svaka promena kursa znači potencijalno i dodatne obaveze za dužnika.
3. Pošto su hipotekarni krediti po pravilu dugoročni, samim tim, za vreme njihovog trajanja može doći do oštećenja ili, na drugi način, do smanjenja vrednosti nepokretnosti na kojoj je konstituisana hipoteka, pa banke često zahtevaju od hipotekarnih dužnika da osiguraju kako nepokretnost, tako i dužnika (kroz životno osiguranje) kod nekog osiguravajućeg društva i da polisu osiguranja vinkuliraju na banku.
4. U slučaju da dužnik ne izvršava svoje obaveze preuzete ugovorom, banka je ovlašćena da naplatu svog obezbeđenja kredita ostvaruje sudskim (prinudnim) putem. Prinudna naplata se sprovodi na dva načina, u zavisnosti od toga da li je banci na ime obezbeđenja kredita pružena hipoteka na osnovu zaključenog sporazuma pred sudom ili pak tzv. ugovorna hipoteka, na osnovu izjave saglasnosti dužnika.
5. Iz cene koja se postigne na javnoj dražbi banka se namiruje za iznos svog potraživanja, a ukoliko posle njenog namirenja preostane neki iznos, on pripada dužniku ili drugim založnim poveriocima, odnosno drugim poveriocima ako ih ima.