Moderna skulptura

Nasuprot ruskim konstruktivistima, koji su svesno stvarali bezlična i bespredmetna dela, u skulpturi 20. veka nastavljena je i tradicija koja čuva vrednosti svojstvene ovoj umetnosti – taktilni doživljaj površine i volumena. Ovi skulptori su tradiciju obogatili organskom, vitalnom formom. Oblici njihovih skulptura slični su prirodnim oblicima nastalim u procesima stvaranja delovanjem fizičkih sila. Isticali su svojstva i vrednosti materijala u kojem su radili i saobražavali ga oblicima koje su stvarali.

Na formiranje engleskog skulptora Henrija Mura (Henry Moore) neposredno su uticala, pored akademskog obrazovanja, dela starih umetnosti – klasične, pretkolumbovske i afričke. Težio je da organskim oblicima izrazi suštinske i arhetipske simbole. Njegova umetnost vezana je za humanističku tradiciju, za ležeću ljudsku figuru, za majku i dete i za porodicu. Ljudsku figuru je predstavljao najpre u zatvorenim oblicima, zatim šupljinama u torzou, tako da otvor sjedinjuje prednji i zadnji deo, da bi konačno došao do unutrašnjih i spoljašnjih ritmova.

Na taj način Murova skulptura postaje složena, ali podjednako vitalna, puna unutrašnjeg, duhovnog značenja. Najveći broj njegovih dela daje šupljini odgovarajuću vrednost koju ima i zasniva na odnosu, rasporedu i prožimanju pozitivnog i negativnog volumena. U svom obimnom i raznovrsnom delu ispitao je gotovo sve vrste oblika i materijala, ostajući uvek privržen temi čoveka i njegovih problema.

Drugi istaknuti vajar 20. veka zove se Konstantin Brankuči (Constantin Brancusi) rođen je u Rumuniji, ali kasnije se doživotno nastanio u Parizu. Tu se uskoro zainteresovao, poput brojnih pariskih umetnika, za afričku i ostale primitivne umetnosti, ali su najupečatljiviji uticaj na njega izvršile narodna umetnost iz zemlje u kojoj je rođen i orijentalna umetnost. Prvenstveno rezbar u drvetu i kamenu, radio je na postizanju izražajne snage kroz formalno pojednostavljenje, a njegov Poljubac (1908.) na izvestan je način skulpturni pandan Pikasovih Gospođica iz Avinjona iz 1907. godine. Njegov beskrajni stub (1937.-38.) predstavlja prekretnicu u vajarstvu 20. veka.
Brankučijeva misija sastojala se u tome da nas načini svesnim oblika, rekao je za njega Henri Mur.