Misteriozni nestanak neandertalaca

Paleoantropolozi znaju mnogo više o neandertalcima nego o ijednoj drugoj iščezloj vrsti ljudi. Ipak, njihov nestanak i dalje ostaje misterija koja je  svakim danom sve privlačnija i zanimljivija. Neandertalci, naši najbliži rođaci, gospodarili su Evropom i zapadnom Azijom više od 200.000 godina. Ali pre nekih 28.000 godina, jednostavno su nestali. Poslednji živi primerci izumrli su na obalama Gibraltara. U ostatku Evrope i zapadne Azije, do izumiranja je došlo mnogo ranije. U odgovoru na pitanje šta je dovelo do njihovog nestanka, naučnici su izložili teorije koje se fokusiraju na klimatske promene i postepene promene u ponašanju i biologiji koje su proizvele modernog čoveka.

Još od prvog otkrića fosila neandertalca 1856. godine, naučnici su pokušavali da postave ove bigone ljude na porodično stablo. Dve teorije bile su dominantne decenijama. Prema prvoj, neandertalci su bili arhaična varijanta naše vrste, Homo Sapiens, koja je ili evoluirala ili je asimilovana od anatomski moderne evropske populacije. Druga zagovara stanovište da su bili vrsta za sebe, Homo neandertalensis, koju su moderni ljudi bez imalo problema doveli do potpunog nestanka. Ipak, najnovija istraživanja upućuju na mogućnost da su se moderni ljudi u periodu od pre 40.000 godina počeli mešati sa neandertalcima, što je u narednom periodu od 15.000 godina dovelo do potpunog izumiranja neandertalaca kao vrste, i pojave modernog čoveka.

Pre nekih 65.000 godina u većem delu Evrope i Azije bilo je ledeno doba. Neandertalci su kao vrsta koja je tad postojala već nekoliko desetina hiljada godina bili genetski podešeni za preživljavanje u ovako ekstremno hladnim uslovima. Bili su izuzetno dobri lovci, što ukazuje činjenica da su se oblačili u odeću od životinjske kože, i mazali se zemljom kako bi bili nevidljivi u procesu lova. Ipak, poslednje glacijalno doba je okarakterisano izuzetno brzom smenom u pogledu klimatskih uslova. U toku životnog veka jedne osobe desila se toliko drastična promena, da su životinje i biljke sa kojim je pojedinac odrastao bile zamenjene potpuno drugim tipovima flore i faune. Ovo se smatra jednim od ključnih razloga što su neandertalci nestali, iako je određen broj njih uspeo da se adaptira novim uslovima, njihova evoluciona putanja ih je odvela do stapanja sa Homo Sapiens grupom.

Druga objašnjenja nestanka neandertalaca svode se na invaziju modernih ljudi na njihovu teritoriju. Pošto većina naučnika ne zauzima stanovište da su ih moderni ljudi istrebili masovnim pokoljem, razlog onda nalaze u procesu ishrane koji je za neandertalce bio izuzetno specifičan. Na osnovu svih istraživanja, zaključuje se da su se hranili samo mesom velikih životinja, poput mamuta, kojih je u vreme dolaska modernih ljudi već bilo izuzetno malo. Moderni ljudi su, sa druge strane, u to vreme bili svaštojedi, pa su uspeli da u nedostatku mesa mamuta, svoje potrebe zadovolje drugim izvorima hrane, dok je neandertalce to dovodilo do nekontrolisanih dijeta, koje su na kraju i dovele do njihove propasti. Kao još jedan od razloga spominje se i činjenica da su moderni ljudi, sa razvijenijim moždanim veštinama, pravili veći broj raznovrsnih oruđa, što im je omogućavalo lakši lov, dok su sa druge strane neandertalci imali ograničen broj oruđa za lov i preradu mesa, a zanimljivo je da je kod njih jezik tek bio u početnim stadijumima razvitka, i odlikovao se najviše crtanjem oblika po sopstvenim telima.

Pored ova dva opšta objašnjenja, mnogi se vraćaju i na pitanje razvitka kulture i umeća. Za neandertalce se ne može reći da su bili previše organizovana vrsta, kako nisu imali raspodelu poslova ni udruživanje u grupe prilikom lova, niti su koristili ikakve vrste nastambi za zaštitu od eksternih uslova. Za razliku od njih, moderni ljudi su posedovali navedene funkcionalne mogućnosti, i to je definitivni dokaz da su neandertalci nestali kao posledica svog evolutivnog razvoja i nemogućnosti za dalje razvijanje. Kako su bili mnogo krupniji od današnjih ljudi, imali su potrebu za većim unosom kalorija, što je, pored korišćenja naprednijih oruđa za lov od strane modernih ljudi, bila dodatna poteškoća.

Još jedan razlog se pominje u objašnjenju nestanka neandertalaca kao vrste. On se odnosi na činjenicu da su moderni ljudi razvili evolucionu sposobnost da budu čak pra-roditelji, što je značilo da im je životni vek bio mnogo duži od neandertalaca. Samim tim, trudnički potencijal je bio dodatno ojačan, počele su da se stvaraju porodične i krvne grupe koje su zajedničkim snagama rešavale sve problema života.

Koji god razlog bio za nestanak neandertalaca, naučnicima se nameće odgovor da je za svaku grupu neandertalaca razlog bio drugačiji. Što se tiče poslednje grupe neandertalaca, koji su naseljavali Gibraltar, ne može se reći da su nestali pod uticajem modernih ljudi, kako su moderni ljudi naselili tu oblast nekoliko hiljada godina kasnije posle nestanka poslednjeg neandertalca.