Mandril (Mandrillus sphinx) je primat porodice Cercopithecidae (majmuni starog sveta), u srodnoj su vezi sa babunima, a još bliži sa majmunima Dril. Nekada su i mandrili i Dril majmuni bili klasifikovani kao babuni roda Papio, ali novija istraživanja su utvrdila da oni treba da imaju sopstveni rod, Mandrillus. Mandrili su najveći majmuni na svetu, a pritom su ugrožena vrsta majmuna.

Fizičke karakteristike mandrila

Mandril je najverovatnije najšarenija vrsta sisara. Prepoznatljiv je po tamno sivoj i maslinastoj boji krzna, šarenog lica, a naročito po stražnjici. Obojenost mandrila je više izražena kod dominantnih odraslih mužjaka, dok su ženke jednoličnih boja. Kod oba pola, deo kože na grudima, okružen čekinjastom dlakom, služi za međusobnu komunikaciju.

Mužjaci mandrila su u proseku 25-35 kg teški, dok su ženke upola lakše (11-14 kg). Neuobičajeno veliki mužjaci mandrila mogu da dostignu težinu i do 50 kg. Prosečan mužjak je 81-90 cm, a ženka 56-66 cm, a sa repom još nekih 5-8 cm. Mogu da žive do 31 godinu u zatočeništvu. Ženke dostižu seksualnu zrelost sa 3,5 godine.

Stanište mandrila

Mandrili žive u tropskim prašumama i šumama u južnom Kamerunu, Gabonu, Ekvatorijalnoj Gvineji i Kongu. Rasprostranjeni su blizu reke Sanaga na severu i Ogooué i Bele reke na istoku. Nedavna istraživanja pokazuju da su populacije mandrila severno i južno od reke Ogooué genetski toliko različite, da bi trebalo da budu odvojene podvrste.

Ponašanje mandrila

Mandrili su društvene životinje i žive u velikim grupama, uključujući ženke i mlade mužjake, na čelu sa jednim dominantnim mužjakom. Većina odraslih mužjaka su osamljeni. Teško je precizno proceniti veličinu grupa u šumama. Najveća grupa sadrži preko 1.300 pojedinaca u Nacionalnom parku Lopé, u Gabonu - to je i najveća agregacija neljudskih primata ikada zabeležena.

Mandrili su svaštojedi, hrane se uglavnom biljkama, insektima i manjim životinjama. Iako mandrili obično ne love veći plen, mužjaci love male antilope, ako im se ukaže prilika.

Njihovi glavni prirodni predatori su leopardi, pitoni i ljudi. Mandrili se love zbog ishrane, van njihovog dometa, bilo oružjem ili pomoću pasa i mreže. U Kamerunu, gubitak poljoprivrednih dobara je takođe pretnja. Velika grupa mandrila može izazvati značajnu štetu na usevima za veoma kratko vreme i zbog toga ih ljudi smatraju štetočinama.

Parenje i roditeljstvo mandrila

U toku udvaranja, ženka će hodati odmah iza mužjaka. Ako je mužjak zainteresovan, okrenuće se prema njoj, zbližiće se i imati snošaj. Ženka mandrila nosi trudnoću od 6 do 7 meseci, a mladi su obično rođeni između januara i aprila. Između rođenja je obično 13-14 meseci.

Mladunci mandrila se rađaju sa kosom i otvorenim očima. Prva dva meseca imaju ružičastu boju kože. Majke su čvrsto povezane sa svojom decom, sa ćerkama do puberteta, a sa sinovima do njihove seksualne zrelosti. Ova povezanost podrazumeva da, kada jedan mandril sedi pored drugog, oni se međusobno timare.