Kralj Irod

Kralj Irod ili Irod Veliki bio je pro-rimski vladar Judeje i vladao je od èetrdesetih godina I veka pre nove ere do 4. godine nove ere. Kako je bio pod protektoratom Marka Antonija, polako je utvrðivao svoju poziciju vladara. Prièa o Irodu je ispisana krvavim stranicama istorije, ali i biblijskim predanjima. Naime, po jevanðelju Matejevom, kada su Magi (poznati kao Tri kralja) javili Irodu da je roðen kralj Jevreja, odnosno Isus, on je, ne znajuæi ime deteta, naredio da se ubiju sva muška deca stara dve godine i manje. Meðutim, po predanju, Marija i Josif su sa Isusom pobegli za Egipt, pre nego što su ubice stigle. Naredio je da se ubije njegova prva žena Marijamna, jer je bio uveren da ga je prevarila, a nedugo zatim ubija i sinove iz tog braka, optužujuæi ih za izdaju.

Sa protivnicima i neistomišljenicima surovo se obraèunavao. Bio je preke naravi, impulsivan, strastven, definisala ga je vojnièka karijera (pre vladarske titule imao je titulu generala), a u okrutnosti ga je utvrdila i bolest. Prema ondašnjim lekarskim izveštajima, Irod je bolovao od hroniène bolesti bubrega, sa gangrenom, a prema najnovijim istraživanjima, progonila ga je depresija i paranoja. Psihosomatski poremeæaji bili su smrtonosni koktel koji se u spisima pominje kao Herodovo zlo. Odatle ta neogranièena i neobuzdana surovost i brutalnost.

Iako ga, sa punim pravom, možete osuditi zbog njegovih èinova, ne možete mu poreæi vrhunske graditeljske sposobnosti. Bio je jedan od najveæih svetskih graditelja. Obnovio je Prvi hram Jerusalima, koji je poznat kao Irodov hram, od èega je jedini preostali deo Zid plaèa, konstruisao je i izgradio gradove Herodijum (gde mu je bila namera da postavi svoju grobnicu), Masadu i Cezareju Maritimu...

Umro je 4. godine nove ere, a kako se plašio da ga niko neæe oplakivati, po predanju je naredio da se svi istaknuti ljudi Judeje ubiju, kako bi ipak neko tugovao na dan njegove smrti.