Klen

Klen pripada šaranskom rodu i veoma je rasprostranjen u nizijskim, ali i visinskim vodama, a pored tekuæih, naseljava i stajaæe vode. Ulov vredan pažnje je klen od dva kilograma, mada znaju da narastu i do tri kilograma.

Mresti se u maju i junu kada ženka, u dva do tri navrata, izbacuje i do 100 hiljada komada ikre. Kao mlad, klen boravi u jatu, ali kada odraste postaje samotnjak.

Hrani se podvodnom mahovinom, voæem (malina, trešnja, jagoda, grožðe, šljiva), sitnijom ribom, rakovima i žabama, a od insekata dragi su mu popiæ, skakavac, gundelj, krompirova zlatica, rovac. Voli da jede životinjska creva, usirenu krv, živinsku džigericu, komadiæe mesa i slanine. Jelovnik mu je proširen i na žitarice, hlebne valjke, crviæe iz mesa gliste pijavice. Njegovo meso je ukusno, ali puno sitnih kostiju.

S obzirom da je klen jatna riba, dovoljno je da predvodnik signalizira opasnost, pa da se svi razbeže. Zato je najuputnije da koristite prirodne mamce – na plovak u „vožnji“ ili u lovi titrajem – na pec. Èim izvuèete iz vode krupniji primerak, ostali æe se razbežati, tako da je najbolje da promenite mesto. Veoma efikasne varalice, koje æe Vam poslužiti u lovu na klena, su „ružno paèe“, „ami“ i „rapala“. Tražite ga na ušæima potoka i reèica u veæu vodu, ali i u hladovini pored obala, u brzacima iza prepreka koje razbijaju maticu i u pliæacima.