Ordinacije.info

Privreda Grada

Prijavite Firmu Šta još radimo za Vas Oglašavanje na Virtualnomgradu

Izdvajamo iz privrede

Englishouse - škola engleskog jezika

Škola engleskog jezika, kursevi engleskog za decu i odrasle. Poslovni engleski jezik, priprema za Cambridge sertifikate. Školska biblioteka i čitaonica. Više o firmi Englishouse - škola engleskog jezika

Ralink - fiskalne kase

Fiskalne kase za sve delatnosti. Obuka za rad na fiskalnim kasama, nove i polovne fiskalne kase, prodaja i servis fiskalnih kasa, fiskalizacija. Više o firmi Ralink - fiskalne kase

Adrenalin park Zemlja čuda

Adrenalin parkovi u Novom Sadu i u Bačkom Petrovcu. Zabava za sve generacije. Team building za firme. Porodično druženje uz popust. Proslave dečijih rođendana. Više o firmi Adrenalin park Zemlja čuda

Jedan je svet

Kenguri - dobroćudne, ali ponekad opasne životinje

Razmislite da li treba da štampate ovu stranicu!

Kenguri su torbari koji pripadaju familiji Macropodidae. Ova familija ukupno uključuje 63 vrste torbara. Kenguri su endemski rod, jer žive samo na području Australije. Kada se pomene kengur, najčešće se pomisli na velike kengure koji pripadaju najvećim vrstama iz ove porodice, odnosno crveni kengur, antilopski, istočni i zapadni sivi kengur iz roda Macropus. Pored njih, familija Macropodidae obuhvata i manje vrste, kao što su valabiji i kenguri koji žive na drveću. Ovi manji makropodi se mogu naći i na području Nove Gvineje.
Kengur
KengurKengurKenguriKengur sa mladunčetomKengur
Veliki kenguri su mnogo bolje prilagođeni promenama do kojih su doveli ljudi, nego njihovi mali rođaci. Iako su mnogi manji primerci ugroženi, ipak ih ima u izobilju. Kenguri do sada nisu pripitomljavani i uzgajani. Ljudi divlje kengure ubijaju radi mesa, kože i sporta, ali i da bi se sačuvalo zemljište za ispašu goveda i ovaca.

Poreklo imena kengur

Interesantna je priča o poreklu imena kengur. Reč kengur vodi poreklo od australijskog aboridžinskog jezika Guugu Yimidhirr i u originalu glasi gangurru. Ovaj naziv se prvi put pominje 4. avgusta 1770. godine, kada je kapetan James Cook na engleskom jeziku pitao lokalno stanovništvo, Aboridžine, kako se ta životinja zove. Oni su mu odgovorili na svom jeziku Gangurru, što ustvari znači Ne razumemo. Kako Džejms Kuk nije znao jezik Aboridžina, on je dobijeni odgovor prihvatio kao naziv životinje i svetu prikazao novootkrivenu životinjsku vrstu pod imenom Kengur kako je on sam razumeo.

Međutim, Džejms Kuk nije prvi Evropljanin koji je video kengure. Holandski kapetan Batavija Francisko Pelsaert je još 1629. godine zabeležio u svojim knjigama susret sa neobičnim životinjama čiji opis odgovara opisu kengura. U Evropi su prvi primerci stigli 1773. godine i to direktno u englesku kraljevsku palatu, a kasnije su stanovnici Londona morali da izdvoje priličnu sumu kako bi mogli da ih vide uživo.
Kenguri
Fizičke karakteristike

Kenguri po pravilu imaju malu glavu, dugačke uši, velike i jake zadnje noge koje su prilagođene za skakanje. Dugačak, mišićav rep im omogućava da održe ravnotežu. Sa prednje strane, kao i svi torbari, kenguri imaju torbu u kojoj su smešteni mladunci nakon porođaja. Telo im je prekriveno kratkom dlakom, čija boja varira u zavisnosti od vrste. Visina odraslog mužjaka crvenog kengura može dosegnuti i 2 metra, dok im se težina kreće do čak 90 kilograma. Prosečan  životni  ve k im je od 4 do 6 godina. Do sada zabeleženi rekord po pitanju životnog veka iznosi 23 godine.

Kenguri predstavljaju jedine veće životinje koje koriste skakanje kao oblik kretanja. Zbog svojih dugačkih nogu i njihove anatomije, kengur ne može da šeta normalno. Najčešća brzina skakutanja crvenog kengura iznosi 20 do 25 km/h, ali na kratkim relacijama on može da ubrza čak do 70 km/h. Kada je neophodno, na dužim razdaljinama uspeva da održi brzinu od oko 40 km/h.

Karakter kengura

U normalnim okolnostima, kenguri su miroljubive, stidljive i povučene životinje i ne predstavljaju nikakvu pretnju za čoveka. Mužjaci se često međusobno boksuju, kada se igraju, bore za dominaciju ili za ženku. Kada žele ozbiljnije da povrede protivnika, svu svoju težinu prebacuju na rep i zadnjim nogama zadaju ozbiljne udarce. Obzirom na to da imaju izuzetno oštre kandže, ukoliko dovoljno jako udare protivnika, mogu da mu iščupaju utrobu. Zabeleženo je samo nekoliko napada kengura i to najčešće iz potrebe da zaštite svoju teritoriju, ženku ili mladunče. Ukoliko se ne osećaju ugroženim, nikada neće napasti čoveka. Čak su veoma čest prizor na terenima za golf.
Borba kengura
Život i razmnožavanje kengura

Kenguri žive u čoporima, u kojima se obično nalazi 10-ak jedinki - i mužjaka i ženki. Dominaciju mužjaka određuje njegova veličina, kao i starost. Tokom udvaranja ženke najčešće odbijaju sitnije mužjake. Češkanje repova predstavlja sastavni deo udvaranja i predigre. Sam čin udvaranja obuhvata i ispitivanje kloake ženki od strane mužjaka. Zbog toga ženke počinju da mokre i tada ih mužjaci mirišu dok se ne zadovolje. Tek kada su zadovoljeni mirisom ženke spremni su za parenje. Mužjak koji je seksualno uzbuđen prati ženku, koja mu šalje signale dižući rep. Kada saviju rep, to unači da su jedinke spremne za parenje.

Nakon samo 33 dana otkad je jajna ćelija oplođena, rađa se mladunče kengura, koje je u prvom momentu slepo, bez dlaka na telu i dužine je samo nekoliko centimetara. Najčešće se rađa samo jedno mladunče. Zadnje noge su im još nerazvijene, te koriste svoje razvijenije, prednje noge, da se popnu uz majčino gusto krzno na njen abdomen i smeste  se u torbicu. Ovaj proces traje najmanje tri do pet minuta. Kada se jednom zavali u torbicu, navaljuje na jednu od dve majčine dojke i počinje da sisa.

Gotovo istog momenta sledeći majčin seksualni ciklus započinje. Sledeća jajna ćelija se spušta u matericu i postaje spremna za oplodnju. Ukoliko se ženka ponovo pari i oplodi se jajna ćelija, razvoj novog kengura će biti privremeno zaustavljen. Ovaj proces se naziva embrionalna dijapauza. U međuvremenu, novorođenče jako brzo raste i razvija se. Nakon 190 dana, mladunče je dovoljno veliko i razvijeno da može da izađe iz majčine torbice, nakon što je nekoliko nedelja samo provirivalo iz nje. Vremenom, ono počinje sve češće da izlazi i da provodi sve više vremena u spoljnom svetu, da bi na kraju, oko 235 dana posle rođenja ono izašlo po poslednji put iz majčine torbe. Majka će ga hraniti dok ne napuni 18 meseci.

Život u čoporu im omogućava da se slabije jedinke zaštite od opasnosti. Nemaju mnogo prirodnih neprijatelja, ali su često lovljeni od strane ljudi zbog svog ukusnog mesa, ali i kože.

Nekoliko zanimljivosti o kengurima:
  • Kada se rodi, mladunče je teško samo 12 grama i dugačko oko 25 mm.
  • Majka može istovremeno da produkuje dve različite vrste mleka - za novorođenče i za ono starije, koje je još u torbi.
  • Kada oseti da je u opasnosti, kengur udara zadnjim nogama o zemlju.
  • Ukoliko mu se rep nalazi na zemlji, kengur ne može da skoči.
  • Kada žele da se ohlade, kenguri ližu prednje šape.
  • Prema slobodnim procenama u Australiji živi oko 50 miliona kengura.
  • Najstariji fosil pretka današnjeg kengura, kojeg su našli naučnici, živeo je pre 125 miliona godina. Ono što je zanimljivo jeste činjenica da on nije nađen u Australiji, već u Kini.

Ostali članci


© 2002-2017. - VirtualniGrad.com
Obavezno pročitajte: Uslovi korišćenja
Šta još radimo za Vas