Ova grupa ostrva uživa izuzetno predivnu klimu, konstantnih blagih temperatura tokom čitave godine i prelepim plažama od finog peska. Kanarska ostrva čini sedam većih ostrva (Gran Canaria, Fuerteventura, Lanzarote, Tenerife, La Palma, La Gomera i El Hierro) i nekoliko manjih. Zanimljivo je da je svako ostrvo radikalno drugačije od drugog, geološki gledano, i svako ostrvo je priča za sebe. Kanarska ostrva se nalaze u Atlantskom okeanu, jugozapadno od Španije i severozapadno od Afrike, dok su postavljena direktno ispred obale Maroka. Zbog svog geografskog položaja, Kanarska ostrva su oduvek bila važan centar za trgovce i pomorce iz Evrope, Azije i Amerike.

Još su Grci i Rimljani pisali o ovom arhipelagu vulkanskog porekla, nazivajući ga Srećnim ostrvima, Vrtom Hesperida, Antlantidom… Neki istoričari smatraju da je legendarni kontinent Atlantida bio smešten u ovom području. Ostrvska populacija, koja ima naziv Guanči, je visokog rasta i bele kože. Ostrva su postala deo Kraljevine Španije 1496. godine, a brodovi Kristofera Kolumba su napravili stanicu ovde na svom putu ka Novom Svetu.

Na Kanarskim ostrvima vlada večito proleće. Temperature među sezonama variraju za nekih 6 °C, dok su mesečne temperature u proseku od 18 do 24 stepena. To znači da su uslovi tokom čitave godine pogodni za kupanje. Usled svoje geografske pozicije, neka 4 stepena od Severnog Tropika i veoma blizu afričkoj obali, ostrvska klima postaje suptropska. Iznenađujuće prelepi predeli, visokih planina prekrivenim snegom neposredno do samih plaža, su dodatne atrakcije. Temperatura vode varira od 22 stepena leti do 19 stepena zimi. Na La Palmi, Tenerifima i Gran Kanarima naići ćete na tropske kiše, s vremena na vreme, dok su Fuerteventura i Lancarota veoma suve i obećavaju sunčane dane gotovo bez prekida.


Karakter ljudi je pod uticajem same klime i slobodno možemo reći da su narodi Kanarskih ostrva veoma prijatni, a to možemo i reći za brojne posetioce i turiste koje ovakva klima prosto uveseljava i oraspoložava. Domaća kuhinja Kanarskih ostrva kombinuje tradicionalne španske recepte sa afričkim i latino-američkim uticajima. Ovde možemo naći brojne recepte koji u sastavu imaju ribu, voće i povrće. Vrlo jednostavno jelo, Papas Arrugadas, sastoji se od neoljuštenih krompira kuvanih u slanoj vodi i serviranih sa Mojo picon, sosom od ulja, luka, čilija i paprike. Jedno od tradicionalnijih, a ujedno i najstarijih recepata, jeste Gofio, koje je izmišljeno od strane Guančija, originalnih stanovnika ostrva i ovo jelo predstavlja standardni deo dijete koju praktikuju. Gofio je brašno koje se pravi iz pečenih žitarica: pšenice, ječma, kukuruza… Koristi se u mnogim receptima, kao dodatak supama, sosevima, desertima, čak i sladoledu.

Ako volite ribu, mislićete da ste u raju. Među tipičnim jelima od ribe su Caldereta i Sancocho Canario, soljena riba u Mojo sosu. Od vegetarijanskih jela, tu je Potaje de Berros. Kanarska ostrva, i to mislimo na specifična ostrva u ovoj grupi ostrva, imaju svoj specifičan način izrade sira i kačkavalja. Egzotična voća su osnova mnogih deserta i slatkiša. Pečene banane su jedno od delikatesa. Od velike ponude vina, preporučujemo Malvasia iz Lancarote ili crvena vina El Hijera, La Palme, kao i Taraconte sa Tenerifa. Još jedno od alkoholnih specijaliteta jeste rum od meda.