Privreda Grada
Izdvajamo iz privrede
Novosadsko pozorište - Újvidéki Színház
Pozorište, pozorišne predstave na srpskom i mađarskom jeziku, simultani prevod predstave. Premijere i gostovanja.
Školigrica - dečiji vrtić i škola engleskog jezika
Dečiji vrtić i bilingvalno zabavište na engleskom jeziku sa Montessori metodom. Škola engleskog jezika za decu, srednjoškolce, studente i odrasle.Eko sanitarni sistemi - mobilni toaleti
Iznajmljivanje, transport i postavljanje mobilnih toaleta. Održavanje prenosivih, plastičnih eko toaleta. Mobilni toaleti za gradilišta, manifestacije, skupove.Zdravlje i lepota
Kako epilepsija utiče na život deteta?
Dijagnostika i lečenje epilepsije su značajno napredovali, ali na sam kvalitet života dece sa epilepsijom i dalje najviše utiču predrasude i nerazumevanje. Epilepsija, naročito kod nas, okružena je strahom i neznanjem. Strah od epilepsije se zasniva na neopravdanom strahu od napada, sa padom i povređivanjem i netačnim obaveštenjima o intelektualnom i kognitivnom funkcionisanju i specifičnostima ličnosti dece i adolescenata koji imaju epileptičke napade. Ova deca su, upravo iz tih razloga, najčešće prezaštićena i nesamostalna.
Epilepsija kod dece je jedna od bolesti koja se dijagnostifikuje i leči u neurološkoj i psihijatrijskoj ordinaciji Neuropraxis, gde objkašnjavaju kako se roditelji i okolina najčešće ponašaju, a kako bi trebalo da se ophode prema mališanima sa ovom bolešću.
Izuzetno je veliki problem integracije dece sa epilepsijom u sistem redovnih predškolskih ustanova i škola, ukoliko im to intelektualna očuvanost omogućava. Stav okoline prema učeniku bolesnom od epilepsije je i dalje često negativan. Nepovoljni uticaji socijalne sredine mogu da se odraze na edukacijski nivo dece sa epilepsijom. Čak su i sama roditeljska i učiteljska očekivanja niska i ne ohrabruju ovu decu u ulaganje većih napora u učenju, pa se neuspeh doživljava kao normalan. Verovanje da je dete sa epilepsijom u osnovi manje sposobno za postizanje istog nivoa znanja kao i druga deca, potpuno je pogrešno. Naprotiv, decu sa epilepsijom treba podsticati da budu što uspešnija i da se što više zalažu.
Roditelji su često skloni da poveruju da psihičko naprezanje, gde ubrajaju i učenje, može nepovoljno da utiče na učestalost epi napada.
Školski rad i učenje ne nanose deci sa epilepsijom nikakvu štetu, ni u pogledu učestalosti kriza, ni u u smislu pogoršavanja psihičkog funkcionisanja.
Stabilna porodica deluje protektivno na decu sa epilepsijom, u smislu lakše izolacije smetnji i smanjenju širenja loše adaptacije u pravcu globalne neuspešnosti.
Zavisno od vrste i tipa epileptičnog sindroma, ograničenja aktivnosti dece sa epilepsijom su zaista minimalna. Nakon postizanja zadovoljavajuće kontrole napada, praktično ih nema, sem kontinuirano prisutne zabrane upotrebe alkohola, neurostimulativnih sredstava i narkotika. Do postizanja stabilne kontrole napada, zahteva se ograničavanje aktivnosti na visini, neobezbeđenim prostorima, uz grejna tela i električne uređaje, u vodi (mutnoj, tekućoj) i u saobraćaju, kao i ograničavanje aktivnosti koje provociraju hiperventilaciju kod apsansne epilepsije, odnosno fotostimulacije kod fotosenzitivnih epilepsija.
Savetuje se režim života koji, pre svega, podrazumeva dovoljno noćnog sna, obzirom da je poznato da pospanost i deprivacija spavanja predstavljaju najčešće provocirajuće faktore epileptičkih napada.
Za dijagnostifikovanje ili lečenje epilepsije kod dece, kao i za profesionalne savete o tome kako se treba ponašati kada se pojavi epilepsija kod deteta, obratite se ordinaciji Neuropraxis.