Otprilike 99% vrsta živih bića na Zemlji izumrlo je. Ipak, trenutno živimo u najplodnijem razdoblju života na zemlji i pretpostavlja se da ima više oblika života nego pre u bilo kojem trenutku. Tih 99% izumrlo je većim delom za vreme 5 velikih izumiranja koja su označila krajeve nekoliko geoloških razdoblja. Osim u vreme tih izumiranja izazvanih nekom velikom prirodnom katastrofom, život je dosta osetljiv i na manje promene u okolini. Zbog tih promena deluje i evolucija, pri čemu oni sposobniji preživljavaju, a oni koji se ne uspeju da se prilagode, umiru. Ljudi svojim ponašanjem deluju na svet i globalno i lokalno i time su pokrenuli, kako ga biolozi zovu, izumiranje vrsta – Šesto veliko izumiranje.
Nestajanje neke vrste životinja
Tokom istorije glavni razlog izumiranje vrsta bio je dovođenje novih vrsta u ekosisteme u kojima pre nisu živele i tako se narušavala prirodna ravnoteža. Naravno da se to događalo i prirodno, ali čovek je taj koji je počeo po celom svetu da širi vrste koje su njemu odgovarale, potpuno zanemarivši kakve bi mogle biti posledice. Naravno, sve je bilo u najboljoj nameri. Doseljenici su donosili domaće životinje i biljke koje su davale useve, da bi lakše preživeli.
Bilo je i drugih razloga. Najpoznatiji primer su zečevi koje su engleski emigranti doneli u Australiju da bi ih ubijali radi sporta. Doneli su ih 1859. godine samo nekoliko desetaka, a oni su se tako razmnožili u gostoljubivoj zemlji bez zveri, da ih je za nekoliko decenija bilo više desetaka miliona. Raširili su se po krajoliku i obrstili većinu vegetacije te osiromašili farmere koji su uzgajali pšenicu i rančere sa ovcama. Uz to, odvojili su životinje koje su tamo živele od hrane, vode i skloništa. U očaju, ljudi su raširili otrove ubijajući mnoge zečeve, ali i starosedelačke vrste.
Kako su donešene neke vrste životinja
Sledeći korak bio je doneti još jednog stranca, evropsku crvenu lisicu, da se obračuna sa zečevima. Nažalost, lisica se uglavnom prebacila na ostale životinje koje pre nisu imale takvog neprijatelja. Tako su stradali mnogi mali sisari, gmizavci i ptice koje prave gnezda na zemlji. Sve do 1950. godine, Australija nije uspevala da dovede pod kontrolu zečeve. Te je godine uveden Južnoamerički virus koji uzrokuje mixomatozu, bolest smrtonosnu po zečeve, ali je tada već ogromna šteta bila napravljena. Takvih primera je mnogo po čitavom svetu.
Ipak, mnoge vrste su prenesene slučajno zbog razvijenog transporta, bilo vozom, brodom ili avionom. Semenke, jaja, larve, a i odrasle biljke, gljive, kukci, puževi i druge malene životinje redovno putuju zajedno sa teretom voća, povrća, žita, zemlje i drugim stvarima, koje su predmet međunarodne trgovine. Inspektori na mestima dolaska ne mogu da prekontrolišu sav teret.
Međutim, najgore svari se dešavaju od nedavno. Pretpostavlja se da uništavanje bogatih tropskih prašuma, zajedno sa zagađivanjem atmosfere i uništavanjem susednih ekosistema, povlači do 27.000 vrsta živih bića godišnje (3 na sat) u izumiranje. Po nekim procenama ukupno godišnje izumire i do 50.000 vrsta – hiljadu puta brže nego što je normalno.
