Sa izleta u Ovčarsko-kablarsku klisuru

Na put smo krenuli u ranim jutarnjim satima 31. januara 2009. godine. Putem nas je pratilo tmurno, tužno, nebo, povremeno sa snegom. Atmosfera u autobusu je bila čas uspavana, čas vesela. Ljudi su sa nestrpljenjem iščekivali da stignemo u Ovčar banju.

Posle 4 sata putovanja, tačnije oko 13 časova, stigli smo u Ovčar banju (279 m.n.v.). Smestili smo se u dom i odmah krenuli ka crkvici Svetog Save (oko 400 m.n.v.). Uspon je bio dosta težak, strm, a stene su bile klizave. Crkvica se nalazi u stenama, pored pećine. Tu se nalazi i izvor, poznatiji kao Savina voda. Dalje, do vrha Kablara, nismo išli, jer bi nas uhvatio mrak. Posle doručka, 1. februara, 2009. godine, krenuli smo u osvajanje vrha Ovčara. Usput smo posetili manastire Preobraženje i Sretenje.

Posle 2 sata hoda, kada smo stigli do manastira Sretenje (oko 650 m.n.v.), koji se nalazi na zaravni, ispod vrha Ovčara, mnogi od nas su odustali i vratili se nazad, u Ovčar banju. Samo nas 8 se popelo, posle još dodatnih 1,5 sat hoda, na vrh Ovčara (985 m.n.v)! Vratili smo se u večernjim satima u Novi Sad. Brzi vikend je prošao!

Vratićemo se, ponovo, na proleće, kad sve ozeleni, da se okupamo i u Zapadnoj Moravi!