Privreda Grada
Izdvajamo iz privrede
Zig Trade doo - bela tehnika i oprema
Materijal i oprema za vodovod, kanalizaciju i grejanje. Bela tehnika i elektro materijal. Veleprodaja, maloprodaja kućnih aparata. Izdavanje poslovnog prostora.
Pedijatrijska ordinacija Velisavljev
Pedijatrijska ordinacija, pregled, terapija i lečenje dece, genetsko savetovalište, ekspertni ultrazvuk trudnica i fetalna ehokardiografija, color doppler, EKG, pulmologija.Sintelon doo - proizvodnja i prodaja tepiha
Proizvodnja i prodaja tepiha, tepisi modernih dezena, čupavi ili meki, minimalistički ili tradicionalni dizajn. Tepisi od zida do zida za hotele i restorane.Život ljudi
Islam, religija pokoravanja
Islam predstavlja religiju koja se pojavila u 6. veku nove ere i do današnjeg dana ima oko 1,2 milijarde sledbenika. Iako je zastupljen širom sveta, najrasprostranjeniji je na Bliskom istoku, u severnoj Africi i srednjoj i jugoistočnoj Aziji. Od 8. do 13. veka, islam je dao veliki doprinos svetskoj kulturi. Doprineli su velikom napretku u oblasti matematike, nauke i filozofije nadograđivanjem učenja starih Grka. U umetnosti, najveći uticaj su imali putem kaligrafije, književnosti i arhitekture.
Četiri Alahova proroka
Muslimani veruju da je Alah poslao mnoge proroke, među kojima su bili i Avram, Mojsije i Isus, da uče ljude ispravnom načinu života. Međutim, njihovi napori su, uglavnom bili uzaludni. Tada je Alah izabrao poslednjeg, ujedno i najvećeg proroka, Muhameda, i učinio da doživi niz otkrovenja. Ova učenja su zapisivana i tako je nastalo muslimansko sveto pismo – Kuran. Obzirom na to da se Kuran smatra za istinsku reč Alaha, muslimani ga čitaju na arapskom jeziku bez obzira na to da li im je to maternji jezik ili ne. Pored Kurana, postoje i zapisi pod nazivom Hadisi, koji predstavljaju kazivanje proroka i na njih se muslimani takođe pozivaju.
Muhamed, najveći prorok u islamskoj veri, rođen je 570. godine u Meki. Prva otkrovenja je doživeo u 40. godini života. Počeo je da propoveda u Meki, ali je pred progonima bio primoran da pobegne u Medinu. Datum njegovog bekstva u Medinu, koje se naziva hidžra, predstavlja početak muslimanskog kalendara. Na kraju, Muhamed se vratio u Meku koja danas predstavlja središte islama.
Obeležja islama
Sama reč islam, koja na arapskom znači pokoravanje, govori o činjenici da Kuran uči ljude da se pokoravaju Alahu. Glavna obeležja islama poznata su pod nazivom Pet stubova. Prvi stub nosi naziv šehadet i predstavlja svečanu izjavu Nema drugog Boga do Alaha; Muhamed je njegov prorok.
Drugi stub islama je salat, što znači molitva. Muslimani se mole pet puta dnevno i molitvu mogu da izgovaraju bilo gde, ali uvek moraju biti okrenuti ka Meki. Radi lakše orijentacije, oni koriste posebnu vrstu kompasa koja se zove kibla, a koja ima na svojoj površini ispisane dane u mesecu. Petkom se održavaju molitve u džamijama i mnogi muslimani im prisustvuju.
Treći stub je saum, što u prevodu znači post, i koji se drži tokom devetog meseca muslimanske godine, koji se naziva Ramadan. Tokom dana, ljudi se uzdržavaju od jela, pušenja, pića i polnih odnosa. Kada zađe sunce, post se završava obrokom nazvanim iftar. Na kraju meseca Ramadana održava se svečanost Eid al-fitr.
Četvrti stub predstavlja obavezu ljudi da daju određen deo svojih godišnjih prihoda u dobrotvorne svrhe i naziva se zakat.
Peti stub islama je hodočašće u Meku koje se naziva hadž. Ćaba predstavlja građevinu u središtu džamije u Meki i važan deo hodočašća čini obilazak sedam puta oko ove građevine. Svaki musliman nastoji da bar jedom u toku života obavi hodočašće.
Muslimani veruju da je Alah poslao mnoge proroke, među kojima su bili i Avram, Mojsije i Isus, da uče ljude ispravnom načinu života. Međutim, njihovi napori su, uglavnom bili uzaludni. Tada je Alah izabrao poslednjeg, ujedno i najvećeg proroka, Muhameda, i učinio da doživi niz otkrovenja. Ova učenja su zapisivana i tako je nastalo muslimansko sveto pismo – Kuran. Obzirom na to da se Kuran smatra za istinsku reč Alaha, muslimani ga čitaju na arapskom jeziku bez obzira na to da li im je to maternji jezik ili ne. Pored Kurana, postoje i zapisi pod nazivom Hadisi, koji predstavljaju kazivanje proroka i na njih se muslimani takođe pozivaju.
Muhamed, najveći prorok u islamskoj veri, rođen je 570. godine u Meki. Prva otkrovenja je doživeo u 40. godini života. Počeo je da propoveda u Meki, ali je pred progonima bio primoran da pobegne u Medinu. Datum njegovog bekstva u Medinu, koje se naziva hidžra, predstavlja početak muslimanskog kalendara. Na kraju, Muhamed se vratio u Meku koja danas predstavlja središte islama.
Obeležja islama
Sama reč islam, koja na arapskom znači pokoravanje, govori o činjenici da Kuran uči ljude da se pokoravaju Alahu. Glavna obeležja islama poznata su pod nazivom Pet stubova. Prvi stub nosi naziv šehadet i predstavlja svečanu izjavu Nema drugog Boga do Alaha; Muhamed je njegov prorok.
Drugi stub islama je salat, što znači molitva. Muslimani se mole pet puta dnevno i molitvu mogu da izgovaraju bilo gde, ali uvek moraju biti okrenuti ka Meki. Radi lakše orijentacije, oni koriste posebnu vrstu kompasa koja se zove kibla, a koja ima na svojoj površini ispisane dane u mesecu. Petkom se održavaju molitve u džamijama i mnogi muslimani im prisustvuju.
Treći stub je saum, što u prevodu znači post, i koji se drži tokom devetog meseca muslimanske godine, koji se naziva Ramadan. Tokom dana, ljudi se uzdržavaju od jela, pušenja, pića i polnih odnosa. Kada zađe sunce, post se završava obrokom nazvanim iftar. Na kraju meseca Ramadana održava se svečanost Eid al-fitr.
Četvrti stub predstavlja obavezu ljudi da daju određen deo svojih godišnjih prihoda u dobrotvorne svrhe i naziva se zakat.
Peti stub islama je hodočašće u Meku koje se naziva hadž. Ćaba predstavlja građevinu u središtu džamije u Meki i važan deo hodočašća čini obilazak sedam puta oko ove građevine. Svaki musliman nastoji da bar jedom u toku života obavi hodočašće.