Privreda Grada

Prijavite Firmu

Izdvajamo iz privrede

Stomatološka ordinacija AB dr Idrizović

Stomatološka ordinacija u Novom Sadu, kvalitetne stomatološke usluge uz maksimalnu bezbolnost. Protetika, dečija stomatologija, lečenje parodontopatije itd. Više o firmi Stomatološka ordinacija AB dr Idrizović

Clair doo - konjička i stočarska oprema

Oprema za konjarstvo: prodaja opreme za konje i jahače, zaprežna oprema, pribor za negu. Oprema za stočarstvo, električne ograde. Mesarska oprema. Više o firmi Clair doo - konjička i stočarska oprema

3M Electric - postavljanje elektroinstalacija

Postavljanje novih i prepravke postojećih elektroinstalacija, ugradnja rasvete, gromobrana, ozvučenja, alarma, video nadzora, telefonska i antenska instalacija. Više o firmi 3M Electric - postavljanje elektroinstalacija

Život ljudi

Isak Njutn

Razmislite da li treba da štampate ovu stranicu!

Isak Njutn (Sir Isaac Newton, 4. januar 1643 – 31. mart 1727. godine) je bio engleski fizičar, matematičar, astronom, filozof, alhemičar i teolog koji se smatra za najuticajnijeg čoveka u istoriji. Isto tako, Philosophiae naturalis principia mathematica, njegovo delo, se ubraja u najuticajnije knjige u istoriji nauke, predstavljajući osnovu klasične mehanike. U ovoj knjizi on je opisao princip gravitacije i tri zakona kretanja koja su dominirala naučnim pogledima na svet u naredne tri decenije.
IsakNjutn
NewtonIsaakNewtonPrelamanjeSvetlostiKrozPrizmuTeleskopTeleskop
On je pokazao da na kretanje objekata na zemlji i nebeskih tela u svemiru utiču isti prirodni zakoni ukazujući na usklađenost između Keplerovih zakona o kretanju nebeskih tela i njegove teorije gravitacije. Time je odbacio i poslednje sumnje u heliocentrizam i načinio pomak u naučnoj revoluciji.

Istraživanje sprovedeno 2005. godine u Velikoj Britaniji je pokazalo da je Isaac Newton i dalje, među naučnicima i širom javnosti, jedan od najuticajnijih ljudi sveta. Čak je, u poređenju sa Albertom Einsteinom, procenjeno da je Isaac Newton dao veći doprinos nauci. Međutim, kada je procenjivan doprinos čovečanstvu njihovo postignuće bilo je mnogo sličnije.

Život Isaac Newtona

Isaac Newton je rođen 4. januara 1643. godine, tri meseca nakon smrti njegovog oca koji je nosio isto ime. Isak je rođen pre vremena, što je uticalo na to da bude veoma malo novorođenče. Obzirom na to da je rođen 11 do 15 nedelja pre vremena, od starta je bio otpisan. Kada je Isaac napunio tri godine, njegova majka se preudala i otišla da živi sa svojim novim mužem, ostavljajući sina da živi sa njenom majkom, Margery Ayscough. Mladi Isak nije voleo svog očuha, i u njemu je tinjala mržnja prema svojoj majci zbog odluke da se uda za njega.

Od svoje dvanaeste do sedamnaeste godine, Njutn je pohađao The King's School, Grantham, gde se još uvek može videti njegov potpis kroz prozorsko okno biblioteke. Međutim, pred kraj školovanja, Njutn je izbačen iz škole i preselio se u Woolsthorpe-by-Colsterworth, 170 km od Londona. Tamo je njegova majka, koja je u međuvremenu po drugi put postala udovica, pokušala od mladog Isaka da napravi farmera. Međutim, Isak je to mrzeo. Henry Stokes, direktor King's škole, ubedio je Isakovu majku da ga vrati u školu da završi svoje školovanje. Delimično motivisan da se osveti dečacima koji su ga maltretirali, on je postao najbolji student u školi.

U junu 1661. godine, on je primljen na Trinity koledž, na Cambridge univerzitetu, kao takozvani sizar, odnosno, student koji radi i studira istovremeno. U to vreme, studije su se bazirale na Aristotelovim shvatanjima, ali je Isak preferirao čitanje naprednijih ideja modernih filizofa, kao što je Dekart, i astronome kao što su Kopernik, Galileo i Kepler.

Godine 1665., otkrio je binomnu teoremu i počeo da radi na razvoju matematičke teorije koja će se kasnije oblikovati u beskrajni račun. Nedugo nakon Njutnovog diplomiranja, u avgustu 1665. godine, Univerzitet je zatvoren, kao mera opreza protiv širenja kuge. Iako je bio nedostižan kao student Cambridgea, Njutnovi privatni časovi, kod kuće u Woolsthorpeu, u naredne dve godine rezultirali su većim učinkom u razvoju teorija računa, u optici i zakonu gravitacije. Godine 1667., Njutn se vratio na Cambridge kao član Univerziteta Trinity.
Principia

Srednje godine

Njutnovi rani radovi su se najčešće ticali fluksa i računa. Beskrajne serije predstavljaju, takođe, jedan od njegovih radova. Isaac Barrow je u junu 1669. godine poslao John Collinsu Njutnov rad, De analysi per aequationes numero terminorum infinitas (O analizi jednačinama beskonačnim po pitanju odredbi). U avgustu 1669. godine, Barrow je ovim rečioma otkrio Collinsu ko je autor pomenutog dela: Gospodin Newton, kolega sa našeg koledža i veoma mlad… ali izuzetan genije i poznavalac ovih stvari. Njegov doprinos ogleda se i u razvoju univerzalne binomne teoreme, Njutnovih identiteta, Njutnovog metoda, doprineo je razvoju konačnih diferencija i bio je prvi koji je koristio razlomke i koordinatnu geometriju u rešavanju diofantove jednačine.

Od 1670. do 1672. godine, centar Njutnove pažnje je bila optika i tokom tog perioda, on je držao predavanja u vezi sa tom temom. Bavio se istraživanjem refrakcije svetlosti, pokazujući da prizma može da razloži belu svetlost na spektar boja, i da sočiva i druga prizma mogu ponovo da slože višebojni spektar u belu svetlost.

Takođe, pokazao je da obojena svetlost ne menja svoje karakteristike prilikom odvajanja i sijanja na različite objekte. On je ukazao na to da bez obzira na to da li je svetlost reflektovana, raspršena ili prenesena, ostaje iste boje. Stoga, on je zaključio da je boja rezultat interakcije između objekta i svetlosti koja već ima određenu boju, a ne da objekat sam generiše boju. Ovaj zaključak je poznat kao Njutnova teorija boja. Zahvaljujući ovim saznanjima, on je stvario Njutnov teleskop, prvi funkcionalni teleskop.

Mehanika i gravitacija su 1679. godine ponovo obuzele Njutna i njegovu pažnju. Bavio se uticajem gravitacije na kretanje planeta, odnosno na njihovu orbitu, u skladu sa Keplerovim zakonom kretanja planeta. Njegovo ponovno interesvanje za astronomiju se javilo uporedo sa pojavom komete na zimu 1680/1681. godine, o čemu je raspravljao sa John Flamsteedom. Nakon razmene mišljenja sa Hookom, Njutn je našao dokaz da eliptična kretanja planeta rezultiraju centripetalnom silom koja je obrnuto proporcionalna kvadratu radijusa.

Principia je objavljena 5. jula 1687. godine uz podršku i finansijsku pomoć Edmond Halleya. U ovom radu, Newton je izneo tri univerzalna zakona kretanja koji nisu bili poboljšavani u narednih 200 godina. Koristio je latinsku reč gravitas (težina) za efekat koji će kasnije biti nazvan gravitacija.
 


© 2002-2014. VirtualniGrad.com - PanonSoft d.o.o. Novi Sad
Obavezno pročitajte: Uslovi korišćenja