Inteligentni život van Zemlje

Inteligentan život van Zemlje je realno veoma moguće po mišljenju mnogih naučnika, sudeći po rezultatima skorašnjih istraživanja. Skeptici se i dalje pozivaju na ideju o antropskom principu, koji tvrdi da je za razvijanje vanzemaljske inteligencije potrebno izuzetno mnogo vremena, čak mnogo više nego što je vek trajanja zvezde na kojoj je uopšte moguća  pojava života.

Astrobiolog Milan Ćirković sa svojim kolegama tvrdi drugačije. On udara u same temelje antropskog načela, koji se zasniva na dva glavna sistema – životni ciklus zvezde i vreme potrebno za evoluciju od osnovnih do složenih organizama, koji su po tom pricipu spojeni i nezavisni od svih ostalih sistema. Ćirković objašnjava da ta dva sistema ne samo da nisu u skladu jedno sa drugim, već da nije preporučljivo da ta dva sistema spojimo u jednu celinu, i odstranimo sve ostale uticaje i sisteme. Po Ćirkovićevoj teoriji, ako u jednačinu uvrstimo i brojne druge faktore, dobijamo mnoštvo novih modela po kojima se mogu praviti biološke kombinacije i bolje utvrditi koliko je česta pojava života na drugim planetama.

U neke od spoljnih faktora  koji postavljaju prve astrofizičke uslove za pojavu života na nekoj planeti, Ćirković ubraja eksplozije gama zraka, uticaj obližnjih supernova ili prerurbacije oblaka kometa. Na primer, kada zvezda putuje kroz guste pojase galaksije Mlečni put, razvoj zvezde i planete sa kojom zvezda ukrsti put, prekinut je visokim nivoima insterstelarne elektromagnetne radijacije i kosmičkih zraka, usled visoke frekvencije regiona gde se zvezda formira ili usled eksplozije obližnje supernove. Sve ove veze upućuju na uslovljenost koja postoji između zvezde u formiranju i evolucije života na zemlji.

U slučaju Zemlje, dve vremenske skale su se savršeno poklopile za pojavu života. Naše Sunce je staro oko 4.6 milijardi godina, dok je Zemlja neznatno mlađa, oko 4.5 milijarde godina. Prve osnovne ćelije su formirane pre nekih 3.8 milijardi godina, dok se Homo Genus, grupa kojoj moderni ljudi pripadaju, prvi put pojavio pre oko 2.5 miliona godina. A moderni ljudi su se pojavili pre samo 200. 000 godina.

Za više od 80 procenata sunčevog životnog veka, život je postojao na Zemlji u različitim oblicima. Iz toga je očigledno da su se vremenske skale biologije i astrofizike poklopile povoljno u našu korist. Ako posmatramo antropsko načelo, ova koincidencija označava da su životni oblici na Zemlji jedinstveni. Ali Ćirković misli da se dve vremenske skale nisu poklopile pukim slučajem, već da su deo kompleksne istorije, koja uključuje ukrštenost kompletnog sistema Zemlje sa načinom rada ostatka galaksije Mlečni put.

Kosmički događaji poput eksplozija gama zraka ili obližnjih supernova mogu resetovati astrobiološki sat, i time dati planeti ili zvezdi novu šansu za usklađivanje svih uslova neophodnih za začetak života. Eksplozije gama zraka su nasilni događaji koji za rezultat oslobađaju ogromne količine energije, i one se pojavljuju prilikom eksplozija supermasivnih zvezda ili kolizijom neutronskih zvezda u zatvorenim binarnim sistemima. Ako se eksplozija gama zraka odigra u blizini planetarnog sistema, ona za posledicu ima isijavanje radijacije i mogućih kosmičkih zraka koji mogu uzurpati život na nekoj planeti. Eksplozije supernova, iako ne oslobađaju istu količinu energije kao gama zraci, mogu sa druge strane poslati talase energije, koji će se osetiti na obližnjim planetama.

Eksplozija gama zraka ne utiče na činjenicu da li će život započeti negde ili ne, već deluje na atmosfersku hemiju planete i samim tim utiče na brzinu razvoja životnih oblika, objašnjava Ćirković. Ova teorija upućuje na nov način razmišljanja o nastanku života. Umesto duge, postepene evolucije, katastrofični događaji uzrokuju razvoj kompleksne biosfere i inteligentnih bića. Na primer, paleontolozi tvrde da su ljudska bića evoluirala u današnji oblik usled udara asteroida pre 65 miliona godina koji je odstranio dotadašnje predatore – dinosauruse. Zemlja je u toku svoje istorije često dolazila u stanje istrebljenja većine životnih oblika usled različitih uticaja. Dok se na ovaj način uništava veći broj primarnih živih bića, ova izumiranja  ujedno služe i kao određeno dugme za resetovanje, koje omogućava pojavu i razvoj novih životnih oblika. Samim tim, logično je pretpostaviti da je Zemlja u više navrata bila dom novim životnim oblicima.

Čitava teorija može pomoći naučnicima u SETI institutu prilikom potrage za intelignetnim bićima van našeg Sunčevog sistema, jer je na ovaj način skup uslova za postojanje života širi.