Ordinacije.info

Privreda Grada

Prijavite Firmu Šta još radimo za Vas Oglašavanje na Virtualnomgradu

Izdvajamo iz privrede

Poliklinika Velisavljev

Pedijatrijska ordinacija, lečenje dece, genetsko savetovalište, neonatologija, dečija urologija, fizijatrija, ortopedija, color doppler, EKG, dermatolog. Više o firmi Poliklinika Velisavljev

Gaston Floor doo - podne obloge

Podne i zidne obloge za kancelarijske, sportske, poslovne prostore, škole i bolnice. Laminatni, PVC i tekstilni podovi, parketi. Projektovanje i ugradnja. Više o firmi Gaston Floor doo - podne obloge

Tehno Casa str - Bosch kuhinje

Ugradna tehnika Bosch - ugradne rerne, ugradne ploče, frižideri, aspiratori, mašine za pranje sudova, sudopere. Izrada kuhinja po meri i proizvodnja nameštaja. Više o firmi Tehno Casa str - Bosch kuhinje

Život ljudi

Hipatija iz Aleksandrije

Razmislite da li treba da štampate ovu stranicu!

Hipatija iz Aleksandrije, prekrasna mlada paganka, (370-415.) je bila grčka naučnica koja se bavila matematikom, astronomijom i filozofijom. Neki od njoj govore kao o duhu Platona u telu Afrodite. Bila je poslednji upravnik Aleksandrijske biblioteke. Mnogi smatraju da se nakon njene tragične smrti na Evropu spustilo mračno doba.

Hipatija iz Aleksandrije, grčka naučnica

Hipatijin otac Teon Aleksandrijski je bio neobično liberalna osoba koja je ohrabrivala svoju ćerku da razvija svoj um. Uz matematičku obuku, Hipatija je imala i formalno obrazovanje iz umetnosti, literature, nauke i filozofije, kao i očev savet da ne dozvoli nekom religioznom sistemu da zaposedne njen život i isključi otkrivanje naučnih činjenica.

Studenti iz celog sveta dolazili su u Aleksandriju da čuju njena predavanja. Hipatija nije podučavala u Muzeju, već je držala predavanja u svom domu koji je postao intelektualni centar gde su se učenici okupljali da diskutuju o naučnim i filozofskim pitanjima. Nije oklevala da kaže šta misli, čak ni u prisustvu muškaraca, jer je imala veliko poverenje u sopstvene sposobnosti i inteligenciju. Iako nikada nije postala savršeno ljudsko biće kakvo je njen otac želeo, bila je svestrani i harizmatični učitelj, omiljena kod učenika i poštovana u intelektualnoj zajednici.

Pripisuje joj se nekoliko rečenica: Sačuvaj svoje pravo da misliš, jer bolje je i misliti pogrešno nego ne misliti uopšte.
Najgora stvar je predstavljati predrasude kao istinu. Bajke treba predavati kao bajke, mitove kao mitove, a čuda kao poetske iluzije. Predavati predrasude kao istine je najgora moguća stvar. Dečji duh ih prihvata i veruje u njih i samo ih se uz veliki bol može osloboditi u kasnijim godinama. Ustvari, čovek će se za predrasude boriti isto tako odlučno kao za živu istinu- čak i više od toga, jer su predrasude tako neopipljive da ih ne možete shvatiti da biste ih odbacili, dok istina zavisi od tačke gledišta i zato je promenljiva.

U Hipatijine pronalaske se ubrajaju astrolab, aerometar i uređaj za destilaciju vode. Astrolab je astronomski instrument koji je nastao još u antičko doba. Korišćen je više od 2000 godina u svrhe određivanja vidljivog dela neba i određivanja vremena. Aerometar ili hidroskop je instrument kojim se određuje gustina tečnosti. Konstrukcija aerometra je zasnovana na zakonima ravnoteže u hidrostatici.

Hipatija je bila ne samo jedna od poslednjih neopolatonista, nego i neoplatonista i filozofa uopšte. Mereno istorijskim hodom, ne baš dugo posle toga, tačnije 529. godine car Justinijan je naredio zatvaranje svih filozofskih škola i time je i zvanično otpočelo vreme srednjeg veka kada je Crkva u potpunosti odlučivala i o državi i o društvu, a religija i vera uticalii na život pojedinca. Neki su u Hipatijinom pogubljenu videli i početak lova na veštice, koje će inkvizicija mnogo kasnije tako revnosno sprovoditi osuđujući na smrt neke od najboljih evropskih umova, samo zato što su se usudili da pokažu želje za novim znanjima.

Hipatija je bila slobodna žena, a to se kosilo sa novim moralnim talasom koji je zahvatio Aleksandriju. Kao osoba od znanja i filozof sa velikim krugom učenika, Hipatija je predstavlja pretnju tadašnjim vernicima – zilotima. Osim toga, povezivali su je sa gradskim guvernerom Orestom, koji je bio u konfliktu sa patrijarhom Ćirilom, pa je postala i žrtva političke borbe. Smatra se da iza Hipatijinog pogubljenja stoji upravo patrijarh Ćirilo, s obzirom da je bio usko povezan sa hrišćanskom ruljom koja je napala Hipatiju i mučki je ubila, kako spisi kažu: oštrim joj školjkama sastrugavši meso sa kostiju.

Lik Hipatije, kao i dramatične okolnosti njene smrti, su bile čest motiv književnika i umjetnika. Godine 2009. joj je posvećen španski igrani film Agora u kome njen lik tumači Rejčel Vajs. Godine 1980. je vlastitu verziju njene smrti, u kontekstu uništenja Aleksandrijske biblioteke, opisao i američki naučnik Karl Sagan u svojoj dokumentarnoj seriji Kosmos.


Ostali članci


© 2002-2017. - VirtualniGrad.com
Obavezno pročitajte: Uslovi korišćenja
Šta još radimo za Vas