Privreda Grada
Izdvajamo iz privrede
Club London
Lokal u centru sa domaćom atmosferom, najbolji asortiman točenog piva, nastupi bendova, domaći i strani rok, akustične svirke, subotom DJ, autentičan ambijent.
Neuropraxis - neurološka i psihijatrijska ordinacija
Neurološka i psihijatrijska ordinacija: EEG (elektroencefalografija), EMG (elektromiografija), DOPPLER i DUPLEX krvnih sudova vrata i glave, TCD.Klub borilačkih sportova Vojvodina-Veletabak
Klub borilačkih sportova, kontaktni borilački sportovi: Muay Thai (tajlandski boks), kik boks (ful kontakt, lou kik, K-1, semi kontakt, lajt kontakt) i savate.Život ljudi
Gejša kao zanimanje
Tradicija gejši se razvila iz umetnosti taikamochi ili hokana, što je izraz sličan izrazu dvorskih luda. Prve gejše su bili muškarci; kako su žene počele da pristupaju redovima, postale su poznate pod nazivom onna geisha ili žena umetnik. Danas su gejše isključivo pripadnice ženskog pola, izuzev pripadnika Taikamočija, od kojih su danas samo tri grupe registrovane u Japanu, uglavnom po javnim kućama, te se razlikuju od tradicionalnih gejši.
Ostale javne figure, koje su dovele do stvaranja modernog tipa gejši, su kurtizane, a posebno igračice Odoriko, jer je igranje veliki deo njihovog umetničkog repertoara.
Gejše treniraju svoju ulogu od samog detinjstva. Starije gejše su, u najvećem broju slučajeva, kupovale mlade devojke i devojčice i time preuzimale odgovornost za njihovo podučavanje i trening. Tokom detinjstva, gejša-početnik je isprva radila kao služavka. Zatim je postajala asistent starijoj gejši, čime je otplaćivala svoj trening i obrazovanje.
Ova duga tradicija treniranja i dalje postoji u Japanu, gde učenica živi u kući Učitelja neke umetnosti gde počinje da obavlja standardne kućne poslove, pri čemu ujedno posmatra i uči od Učitelja, nakon čega dobija mogućnost da napreduje i sama postane Učitelj. Trening traje godinama.
Obrazovanje kreće od ranog doba i njega čine razni oblici umetnosti, uključujući sviranje na japanskim muzičkim instrumentima, tradicionalne forme pevanja i plesanja, organizaciju čajanki i aranžiranje cveća, proučavanje poezije i literature. Posmatrajući i pomažući starijoj gejši, one postaju iskusne u složenim tradicionalnim veštinama koje uključuju biranje garderobe, uklapanje boja i nošenje kimonoa, kao i u raznim igrama, u umetnosti konverzacije i u dijalogu sa muškarcima.
Kada žena postane gejša-pripravnik, dužna je da bude uz stariju gejšu na čajankama, zabavama i banketima - njihovim radnim mestima. Proces obrazovanja i treniranja gejši nije istog obima kao što je bio nekada. Moderne gejše se više ne kupuju, niti se dovode kao mlade devojke. Postati gejša danas je stvar izbora. Većina gejši danas kreće sa treningom u svojim poznim tinejdžerskim godinama.
Uopšteno govoreći, gejše nisu prostitutke. Pošto zabavljaju muškarce iza zatvorenih vrata na ekskluzivan način, postoji mnogo špekulacija oko osnova njihove profesije. Ovo pitanje su dodatno zakomplikovale japanske prostitutke, koje žele da zadobiju status i prestiž koji imaju gejše, ali i pogrešna slika o gejši u zapadnjačkoj literaturi. Ipak, njen lični izbor je stupanje u seksualni odnos sa nekim od njenih pokrovitelja.
S vremena na vreme, gejša može odabrati danna (stara reč koja označava muža), bogatog čoveka sa dovoljno prihoda da izdržava gejšu. Iako se gejša može zaljubiti u svog muža, čitava veza se zasniva na muževljevoj sposobnosti da podržava životni stil gejše. Tradicionalne konvencije i vrednosti ovih veza su veoma komplikovane i nedovoljno objašnjene, čak i za mnoge Japance. Zbog toga, ponašanje gejše u intimnim situacijama ostaje tema mnogih nagađanja i brojnih pogrešnih objašnjenja, kako u Japanu, tako i u ostatku sveta.
Ova duga tradicija treniranja i dalje postoji u Japanu, gde učenica živi u kući Učitelja neke umetnosti gde počinje da obavlja standardne kućne poslove, pri čemu ujedno posmatra i uči od Učitelja, nakon čega dobija mogućnost da napreduje i sama postane Učitelj. Trening traje godinama.
Obrazovanje kreće od ranog doba i njega čine razni oblici umetnosti, uključujući sviranje na japanskim muzičkim instrumentima, tradicionalne forme pevanja i plesanja, organizaciju čajanki i aranžiranje cveća, proučavanje poezije i literature. Posmatrajući i pomažući starijoj gejši, one postaju iskusne u složenim tradicionalnim veštinama koje uključuju biranje garderobe, uklapanje boja i nošenje kimonoa, kao i u raznim igrama, u umetnosti konverzacije i u dijalogu sa muškarcima.
Kada žena postane gejša-pripravnik, dužna je da bude uz stariju gejšu na čajankama, zabavama i banketima - njihovim radnim mestima. Proces obrazovanja i treniranja gejši nije istog obima kao što je bio nekada. Moderne gejše se više ne kupuju, niti se dovode kao mlade devojke. Postati gejša danas je stvar izbora. Većina gejši danas kreće sa treningom u svojim poznim tinejdžerskim godinama.
Uopšteno govoreći, gejše nisu prostitutke. Pošto zabavljaju muškarce iza zatvorenih vrata na ekskluzivan način, postoji mnogo špekulacija oko osnova njihove profesije. Ovo pitanje su dodatno zakomplikovale japanske prostitutke, koje žele da zadobiju status i prestiž koji imaju gejše, ali i pogrešna slika o gejši u zapadnjačkoj literaturi. Ipak, njen lični izbor je stupanje u seksualni odnos sa nekim od njenih pokrovitelja.
S vremena na vreme, gejša može odabrati danna (stara reč koja označava muža), bogatog čoveka sa dovoljno prihoda da izdržava gejšu. Iako se gejša može zaljubiti u svog muža, čitava veza se zasniva na muževljevoj sposobnosti da podržava životni stil gejše. Tradicionalne konvencije i vrednosti ovih veza su veoma komplikovane i nedovoljno objašnjene, čak i za mnoge Japance. Zbog toga, ponašanje gejše u intimnim situacijama ostaje tema mnogih nagađanja i brojnih pogrešnih objašnjenja, kako u Japanu, tako i u ostatku sveta.