Erupcija Vezuva - kraj Pompeje

PreporučiTweet

Skamenjeni antički grad Pompeja podseća na jednu od najstrašnijih prirodnih katastrofa koje su se desile u istoriji sveta. U pomahnitaloj erupciji Vezuva 79. godine, stradao je čitav jedan grad, sa svojim stanovništvom. Nađeni ostaci Pompeje, prekriveni debelim slojem vulkanske prašine, detaljno svedoče o stravičnom događaju koji je zadesio jedan od najbogatijih gradova tadašnjeg rimskog carstva.

Pompeja (lat. Pompeii, ital. Pompeï) je antički grad koji se nalazio na jugu Apeninskog poluostrva, jugoistočno od današnjeg Napulja u Italiji. Pompeja je osnovana u 6. veku p. n. e. U svojoj istoriji, koja je trajala oko 700 godina, u Pompeji su živeli Samniti, Grci, Etrurci i Rimljani. Rimljani su kolonizovali Pompeju 80. p. n. e. Grad je potpuno uništen u erupciji vulkana Vezuv 79. godine. Sa Pompejom su uništena još dva grada: Herkulaneum i Stabia (danas Kastelmare di Stabija).

Nestali grad u podnožju Vezuva ponovo je otkriven u 18. veku. Kada su arheolozi iskopali veći deo grada (hramove, forume, kupatila, pozorišta, kuće), kulturna Evropa je bila šokirana. Iskopine su omogućile da se dočara izgled i funkcionisanje jednog starorimskog grada. Poseban značaj izazvali su erotski umetnički predmeti, koji su doneli jedan potpuno novi pogled na rimsku umetnost i antičku kulturu.

Pompeja je bila tipičan grad u Rimskom carstvu, a u vreme pred erupciju bila je trgovački grad, luka i važan saobraćajni čvor. Bila je jedno od omiljenih mesta za odmor bogatih Rimljana. Stanovništvo se bavilo trgovinom, poljoprivredom i izradom ukrasnih predmeta. U iskopinama, prosto je dočarana ulična vreva, restorani, vinarije i radnje sa obe strane ulica, otmene kuće ukrašene freskama i mozaicima. Pompejci su voleli vino, umetnost, lepotu, ali i bordele. Mnogi vernici su bili ubeđeni da je upravo neumerena raskalašnost Pompejaca dovela do toga da budu kažnjeni tragedijom ovakvih razmera.

Kobna erupcija Vezuva bila je najavljivana i očekivana, ali joj stanovnici Pompeje nisu pridavali značaj. Erupcija se mogla predvideti po brojnim znacima: sitni potresi, izlazak plina iz Vezuva, bunari koji su usahnuli. Međutim, obzirom da je to bilo inače trusno područje sa čestim potresima, nije došlo do panike ni evakuacije stanovništva. Zato je velika erupcija 24. avgusta 79. godine bila ogromno iznenađenje za ceo stari Rim.

Najveća erupcija Vezuva, koja je uništila ceo grad Pompeju i oko 10. 000 njenih stanovnika, trajala je 3 dana. Opisana je kao noć u sred podneva, jer je sunce bilo potpuno zaklonjeno ogromnim oblakom od pregrejanih plinova, pepela i kamenja, koji su neprestano izvirali iz vulkana. Erupciju su pratili zemljotresi i cunami, a tokom noći i kiša. Kamenje koje je padalo na grad, vrela lava i otrovni plin, sve je to donosilo smrt u svaki kutak Pompeje. Nakon prestanka erupcije, Pompeja je ostala prekrivena slojem pepela debljine 6 metara. Kada se zamisli ovakva paklena scenografija, jasno je da je bilo nemoguće spasiti se iz nje.

Da je ova katastrofa bila neočekivana stanovnicima Pompeje, svedoče njihovi kasnije nađeni ostaci. Nijedni ljudski ostaci ne prikazuju iznenađenje i samrtnički grč tako verno kao što to čine skamenjeni ostaci nekadašnjih Pompejaca. Kada su u slojevima pepela nađene šupljine sa ljudskim ostacima, u njih je naliven gips, te su dobijene fascinantne figure ljudi koji su umirali pod naletima užarene lave. Dugo se smatralo da je većina njih umrla od trovanja otrovnim plinom, ali postoje i skorije pretpostavke da su bili trenutno spaljeni, na temperaturi od 300 stepeni Celzijusa.

Interesantno je da je do najveće erupcije Vezuva, kobne po Pompeju, došlo na dan posvećen bogu Vulkanu.

Obzirom da su brojne građevine, zidne freske, mozaici, skulpture, nakit i upotrebni predmeti ostali savršeno očuvani, danas u Pompeji ima šta da se vidi, te je ona jedno od najatraktivnijih turističkih odredišta. Tragedija koja je donela smrt, zaslužna je za to što je današnjem čoveku tako verno prikazan život u Pompeji.

Poslednja erupcija Vezuva dogodila se 1944. godine, ali se naučnici pribojavaju da bi, u ne tako dalekoj budućnosti, mogla da se ponovi još jedna jaka erupcija jedinog živog vulkana u Evropi.