Egipatski okeani dina

Siwa
Prostirući se na preko 80 kilometara u dužinu i prožeta krečnjačkim predelima, prirodnim izvorima i slanim jezerima, Siwa-na celokupna kultura bazirana je na datulama i maslinama što joj daje izgled rajskog vrta. U centru naselja Shali, glavnog grada oaze, nalaze se čudne, avetinjske ruševine. One su sve što je ostalo od starog naselja, uništenog jakim kišama u prethodnom veku.

Nekoliko peščanih puteva vode do Amenovog Hrama, sedišta glavnog svetilišta čije je usluge koristio i Aleksandar Veliki. Stojeći na izdanu, hram nije izdržao protok vremena i šetnju kroz njegove okrnjene ruine, ispunjene magičnim duhovima u koje su narodi Siwa-e verovali. Pored toga, sedite i uživajte u moru palmi koje se protežu u dolini. Ne propustite priliku da se okupate u penušavoj vodi nekih od prirodnih bazena. Mnogi od njih datiraju još iz vremena rimske okupacije, dok su ostali sagrađeni u novija vremena u cilju irigacije bašte.


Baharia
Četiri naselja u ovoj oazi raštrkana su oko depresije koja okružuje dine, a koje su nanešene preko crnog vulkanskog kamenja. Sve do Srednjeg veka, Baharia je bila idealna stanica za karavane iz Maghreb-a na njihovom putu za Meku. Ta prosperitetna vremena su davno prošla i populacija oaze se postepeno smanjuje. Ali, ova oaza je među najpristupačnijim i povezana je sa glavnim gradom asfaltnim putem.

Farafra
Ovo je najmanja i najmanje posećena od svih pet oaza. Za one koji vole odmor i žude za samoćom, nakon što izađu iz zakrčene Doline Nila, ne bi trebalo da oklevaju da nastave za Farafra. Ona leži na platou belog peska sa džepovima zelenih travnatih površina, kao i sa delovima močvarnog zemljišta. Putevi u pesku vode iz Qasr el-Farafra, najvećeg sela i ukrštaju se sa rastinjem palmi koje pružaju hlad u toku dana. Posetioci ne bi trebalo da propuste putovanje u Belu Pustinju, na oko 40 kilometara od oaze. Pesak i crno kamenje daju čudan izgled krečnjačkim formacijama u obliku piramida, pečurki i ledenih bregova. Predeo je magičan uveče i pred zoru.

Dakhla
Gotovo da je moguće zaboraviti na pustinju ovde, pošto je zemlja ovde izuzetno plodna: Dakhla izgleda kao neprekidni niz palmi, vrtova i bašti. Brojne ekskurzije, koje polaze iz Mut-a, vode do nekih veoma zanimljivih lokacija: napuštenu tvrđavu El-Qasr, nekropolis u Balat-u, hram kod Deir el-Haggar-a i ostatke faraonovog El Musawak-a. Na ovom poslednjem mestu, očekuje se da se uskoro ponovo otvori Rimski Nekropolis za širu javnost, nakon godina restauracije.

Kharga
Sumorni blokovi zgrada i ukršteni bulevari su neke od karakteristika modernog grada Kharga-e, čija je jedina svrha eksploatisanje zemljišta u Novoj Dolini. Ovo nije mesto da nađete tradicionalan život u oazi. Kharga-u vredi posetiti najviše zbog brojnih antičkih mesta, posebno Hrama Hibis, jedinstvenog arhitektonskog poduhvata koji je ostvaren prilikom persijske okupacije Egipta, kao i hrišćanske nekropole u Bagawat-u. Smešten na ivici brda, nekropolis sadrži nekoliko stotina grobnica koje datiraju do petog veka. U nekima od njih još su očuvani pećinski crteži koji opisuju scene iz Starog i Novog Zaveta.