Privreda Grada
Izdvajamo iz privrede
Novosadsko pozorište-ÚJVIDÉKI SZÍNHÁZ
Pozorište, pozorišne predstave na srpskom i mađarskom jeziku, simultani prevod predstave.
Bilijar Caffe Klub BTT
Bilijar caffe club BTT (billiard top team) je prvenstveno sportsko društvo koje okuplja veliki broj zaljubljenika u bilijar, snooker, pikado; amaterski i profesionalni turniri u b
Frigo Delta-servis bele tehnike
Elektroservis Frigo Delta vrši popravke i servisiranje bele tehnike, rashladnih i toplotnih uređaja, održavanje uređaja i prodaju Winterhalter mašina za sudove.
Kontinenti i države
Država Kuvajt
Prvo pominjanje Kuvajta, pod tim imenom, datira još iz XVI veka kada je nekoliko klanova (beduina), iz plemena Al Aniza, migriralo na severni deo obala Persijskog Zaliva iz centralne Arabije, grada Nađd, u kojem je vladala nestašica hrane.
Krajem XIX i početkom XX veka započela je velika kolonijalna trka tadašnjih svetskih sila. Godine 1899., Britanija ulazi na teritorije današnjeg Kuvajta i time Kuvajt postaje britanski protektorat. Finansijsko ulaganje Britanije i pronalazak nafte transformišu Kuvajt iz ekonomski nestabilnog protektorata u najbogatiju oblast Arapskog poluostrva i 1953. godine Kuvajt postaje najveći izvoznik nafte u Zalivu.
Usled nagle ekonomske transformacije i stabilne političke scene, Kuvajt je prva država u Zalivu koja dobija nezavisnot od Britanije, 19. juna 1961. godine. Irak se glasno protivi ovoj nezavisnosti tvrdeći da je Kuvajt sastavni deo teritorije Iraka. Ali pod pretnjom Britanije, Irak ne ispunjava svoje pretnje o napadu na Kuvajt.
Kuvajtska klima je suva i pustinjska, pa su zato zime hladne, a leta vrela i vlažna. Poljoprivreda dosta trpi zbog nedostatka vode, ali, ipak, gaje se dinje, paradajz, crni luk i urme.
Ekonomija se oslanja, pre svega, na obilne rezerve nafte i prirodnog gasa. Od 950 naftnih bušotina, koliko je nekada Kuvajt imao, 600 je dignuto u vazduh tokom iračke okupacije 1991. godine.
Osim na nafti, kuvajtska privreda počiva i na brodogradnji, preradi hrane, petrohemiji, gasovima i građevinskoj delatnosti.
Površina Kuvajta je za oko 4 puta manja od površine Srbije i broji oko 3 miliona stanovnika, od čega 2 miliona čine državljani drugih država.
Nacionalni internet domen je .kw.
Usled nagle ekonomske transformacije i stabilne političke scene, Kuvajt je prva država u Zalivu koja dobija nezavisnot od Britanije, 19. juna 1961. godine. Irak se glasno protivi ovoj nezavisnosti tvrdeći da je Kuvajt sastavni deo teritorije Iraka. Ali pod pretnjom Britanije, Irak ne ispunjava svoje pretnje o napadu na Kuvajt.
Kuvajtska klima je suva i pustinjska, pa su zato zime hladne, a leta vrela i vlažna. Poljoprivreda dosta trpi zbog nedostatka vode, ali, ipak, gaje se dinje, paradajz, crni luk i urme.
Ekonomija se oslanja, pre svega, na obilne rezerve nafte i prirodnog gasa. Od 950 naftnih bušotina, koliko je nekada Kuvajt imao, 600 je dignuto u vazduh tokom iračke okupacije 1991. godine.
Osim na nafti, kuvajtska privreda počiva i na brodogradnji, preradi hrane, petrohemiji, gasovima i građevinskoj delatnosti.
Površina Kuvajta je za oko 4 puta manja od površine Srbije i broji oko 3 miliona stanovnika, od čega 2 miliona čine državljani drugih država.
Nacionalni internet domen je .kw.