Privreda Grada
Izdvajamo iz privrede
Zig Trade doo - bela tehnika i oprema
Materijal i oprema za vodovod, kanalizaciju i grejanje. Bela tehnika i elektro materijal. Veleprodaja, maloprodaja kućnih aparata. Izdavanje poslovnog prostora.
Prof. dr Karahoda - stomatološka ordinacija
Stomatološka ordinacija, zalivanje fisura, fluorizacija i izbeljivanje zuba. Terapija parodontopatije, hirurške intervencije, izrada krunica, mostova i proteza.Zorus Stil szktr - salon zavesa
Salon zavesa, šivenje i prodaja zavesa. Zavese, garnišne, draperije, ukrasni jastuci, prekrivači, baldahini, stolnjaci, mebl štofovi, dekorativne tapete.Mesta i predeli sveta
Dinara, najduži planinski lanac na Balkanu
Dinara (1830 m) je najviša hrvatska planina i vrh. Njen naziv je povezan sa tri orografska pojma - planinski masiv Dinara, grupa Dinarskih planina i vrh Dinara. Dinara je postala simbol za najduži planinski lanac na Balkanu, koji se proteže od Slovenije, preko Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, a završava u Albaniji. Poznata je i pod nazivom Dinaridi, a u antičko doba planina se zvala Adrion oros.
Planina Dinara je ogroman planinski masiv na granici Hrvatske (Dalmacije) i Bosne i Hercegovine, oko 100 km duga, a proteže se sa severozapada u pravcu jugoistoka. Planina je podeljena u četiri grupe: Ilica (1654 m), Dinara (1830 m), Troglav (1913 m) i Kamešnica (1855 m). Poslednje dve grupe su više od Dinare, ali njihovi vrhovi pripadaju Bosni i Hercegovini. Granica nije nacrtana na grebenu, već je kilometar niže duž staze. Osim za grupu Dinarskih planina, ostatak planine je uglavnom mešavina stena i trave, sa ogromnim pašnjačkim oblastima, koje naširoko koristi na hiljade grla stoke u poslednjih 20-30 godina. Neke stene možete naći na severnoj strani vrhova Troglav i Konj (najviši vrh Kamešnica).
Dinarsko gorje je dugo 20 km i široko 10 km. Na severozapadu je od Ilice podeljeno vrhom Derala (965 m), na prolaznom putu između Knina i Bosanskog Grahova, a na severozapadu vrhom Privija (1230 m). Na severoistoku je Grahovsko polje, tipično kraško polje zatvoreno planinama sa svih strana, a pripada Bosni. Na jugozapadu je grad Knin, reka i slap Krčić i Suho Polje. Na severoistoku je prelepi amfiteatar Surdup, okružen kamenitim vrhovima Samogred (1040 m), Šiljak (1299 m) i Orlov kuk (1126 m), koji se uzdižu iznad šume crnog bora.
Vrh Sinjal ili Dinara (1830 m) je najviši vrh u grupi, a najviši je vrh i u celoj Hrvatskoj. Njegova prostranost je zapanjujuća. Iako apsolutna visina nije baš impresivna, severozapadna strana zasigurno jeste. Od podnožja se izdiže 1400 m završavajući sa 700 m visokim liticama, širine od oko 6 km. Počinje od najvišeg vrha i proteže se u pravcu jugoistoka. Ispod vrha Osljak (1706 m) vrhovi litica su najviši i postepeno se spuštaju do podnožja planine u blizini sela Glavaš. Ovo ostavlja najmoćniji utisak na celom planinskom masivu, koji deluje kao magnet, za sve one koji putuju automobilima između Knina i Vrlike.
Najbolje vreme za planinarenje
Uprkos tome što je relativno blizu Jadranskog mora (60 km), klima Dinare je oštra, sa puno snega zimi. Ali, jenajopasniji faktor je bura, jer donosi ledenu i nepodnošljivu hladnoću. Temperature mogu pasti na -30 ° C. Ukoliko je prognoza dobra sve što vam je potrebno su naočare i kramponi.
Leti je na Dinari veoma toplo, a nema puno šuma koje Vas mogu zakloniti od sunca. Grad Knin se nalazi u podnožju Dinare i najtopliji je u Hrvatskoj. Temperature sa lakoćom dosežu do 40 ° C. Iako je danju vruće, čak i u letnjim mesecima temperature mogu lako pasti na nivo smrzavanja u toku noći. Nema vode na planini tako da morate da je nosite.
Na Dinari možete planinariti tokom cele godine. Koji period ćete odabrati, zavisi samo od toga šta više volite. Ako ne volite ni previše toplo ni previše hladno vreme, maj ili oktobar su idealni meseci za Vas. U maju će Vas dočekati more cveća, dok će Vas u oktobru očarati jesenje boje.
Prirodni izvori Dinare
Dinara je formirana od krečnjaka i zaista je carstvo krševitog predela, ispod i iznad površine. Ne postoji nijedan protok vode na planini, jer žedno krševito tlo guta sve. Unutar planine su veliki rezervoari vode. Ova voda se pojavljuje na površini u podnožju planine u obliku jakog izvora koji odjednom izbacuje reku vode. Postoje tri takva izvora, od čega su dva velike reke Dalmacije, Krka i Cetina.
Reka Krčić izlazi na površinu u podnožju jugozapadnog dela Dinare (1830 m). Protiče kroz 10 km dugu dolinu, ponekad i kroz kanjon koji je odsečen u podnožju Dinare. Reka je pogodna za kajak, ima dovoljno brz tempo i par vodopada. U leto Krčić može da presuši. Slikovit makadamski put sledi reku od samog početka do samog kraja. Reka se završava na spektakularan način, stvarajući zvuk grmljavine, prelepim 40 m visokim vodopadom Topoljski Buk, koji pada direktno na izvor reke Krke, na obodu grada Knina.
Nakon kratkog putovanja kroz Knin, oblast Krke ulazi u kanjon i nastavlja prema moru. Na putu dugom 70 km postoji veliki broj vodopada i rečnih korita, dok je sama reka uglavnom u kanjonu.
Reka Cetina se pojavljuje na površini na jugoistočnoj strani podnožja Dinarskih planina, kod sela Cetine, i nalazi se na nadmorskoj visini od 395 m, a dužine 105 km. Cetina je jedna od četiri najljepše hrvatske reke, a ostale tri su takođe impresivne - Krka, Zrmanja i Krupa. Izvor Cetine je zaista neverovatan. Možemo je opisati kao ogromnu, 100 m duboku provaliju, ispunjenu kristalno čistom vodom. Hodanje oko izvora je pomalo zastrašujuće, ako gledate dole prema plavom ambisu. Malo dalje od izvora se nalazi velika Gospodska Pećina koji sadrži masivne vodene kanale, i zbog toga je nije moguće posetiti. Cetina je veoma popularna za rafting ili kanu.
Dinarsko gorje je dugo 20 km i široko 10 km. Na severozapadu je od Ilice podeljeno vrhom Derala (965 m), na prolaznom putu između Knina i Bosanskog Grahova, a na severozapadu vrhom Privija (1230 m). Na severoistoku je Grahovsko polje, tipično kraško polje zatvoreno planinama sa svih strana, a pripada Bosni. Na jugozapadu je grad Knin, reka i slap Krčić i Suho Polje. Na severoistoku je prelepi amfiteatar Surdup, okružen kamenitim vrhovima Samogred (1040 m), Šiljak (1299 m) i Orlov kuk (1126 m), koji se uzdižu iznad šume crnog bora.
Vrh Sinjal ili Dinara (1830 m) je najviši vrh u grupi, a najviši je vrh i u celoj Hrvatskoj. Njegova prostranost je zapanjujuća. Iako apsolutna visina nije baš impresivna, severozapadna strana zasigurno jeste. Od podnožja se izdiže 1400 m završavajući sa 700 m visokim liticama, širine od oko 6 km. Počinje od najvišeg vrha i proteže se u pravcu jugoistoka. Ispod vrha Osljak (1706 m) vrhovi litica su najviši i postepeno se spuštaju do podnožja planine u blizini sela Glavaš. Ovo ostavlja najmoćniji utisak na celom planinskom masivu, koji deluje kao magnet, za sve one koji putuju automobilima između Knina i Vrlike.
Najbolje vreme za planinarenje
Uprkos tome što je relativno blizu Jadranskog mora (60 km), klima Dinare je oštra, sa puno snega zimi. Ali, jenajopasniji faktor je bura, jer donosi ledenu i nepodnošljivu hladnoću. Temperature mogu pasti na -30 ° C. Ukoliko je prognoza dobra sve što vam je potrebno su naočare i kramponi.
Leti je na Dinari veoma toplo, a nema puno šuma koje Vas mogu zakloniti od sunca. Grad Knin se nalazi u podnožju Dinare i najtopliji je u Hrvatskoj. Temperature sa lakoćom dosežu do 40 ° C. Iako je danju vruće, čak i u letnjim mesecima temperature mogu lako pasti na nivo smrzavanja u toku noći. Nema vode na planini tako da morate da je nosite.
Na Dinari možete planinariti tokom cele godine. Koji period ćete odabrati, zavisi samo od toga šta više volite. Ako ne volite ni previše toplo ni previše hladno vreme, maj ili oktobar su idealni meseci za Vas. U maju će Vas dočekati more cveća, dok će Vas u oktobru očarati jesenje boje.
Prirodni izvori Dinare
Dinara je formirana od krečnjaka i zaista je carstvo krševitog predela, ispod i iznad površine. Ne postoji nijedan protok vode na planini, jer žedno krševito tlo guta sve. Unutar planine su veliki rezervoari vode. Ova voda se pojavljuje na površini u podnožju planine u obliku jakog izvora koji odjednom izbacuje reku vode. Postoje tri takva izvora, od čega su dva velike reke Dalmacije, Krka i Cetina.
Reka Krčić izlazi na površinu u podnožju jugozapadnog dela Dinare (1830 m). Protiče kroz 10 km dugu dolinu, ponekad i kroz kanjon koji je odsečen u podnožju Dinare. Reka je pogodna za kajak, ima dovoljno brz tempo i par vodopada. U leto Krčić može da presuši. Slikovit makadamski put sledi reku od samog početka do samog kraja. Reka se završava na spektakularan način, stvarajući zvuk grmljavine, prelepim 40 m visokim vodopadom Topoljski Buk, koji pada direktno na izvor reke Krke, na obodu grada Knina.
Nakon kratkog putovanja kroz Knin, oblast Krke ulazi u kanjon i nastavlja prema moru. Na putu dugom 70 km postoji veliki broj vodopada i rečnih korita, dok je sama reka uglavnom u kanjonu.
Reka Cetina se pojavljuje na površini na jugoistočnoj strani podnožja Dinarskih planina, kod sela Cetine, i nalazi se na nadmorskoj visini od 395 m, a dužine 105 km. Cetina je jedna od četiri najljepše hrvatske reke, a ostale tri su takođe impresivne - Krka, Zrmanja i Krupa. Izvor Cetine je zaista neverovatan. Možemo je opisati kao ogromnu, 100 m duboku provaliju, ispunjenu kristalno čistom vodom. Hodanje oko izvora je pomalo zastrašujuće, ako gledate dole prema plavom ambisu. Malo dalje od izvora se nalazi velika Gospodska Pećina koji sadrži masivne vodene kanale, i zbog toga je nije moguće posetiti. Cetina je veoma popularna za rafting ili kanu.