Privreda Grada
Izdvajamo iz privrede
Dunav - hotel i restoran
Hotel i restoran na obali Dunava, riblja čarda i pristanište, turističke ture, smeštaj i prenoćište, organizacija i sale za poslovne ručkove, proslave i svadbe.
Alexandar cosmetics
Oprema za frizerske salone, kozmetika za kosu, pribor za šišanje. Oprema za kozmetičke salone, oprema za manikir. Veleprodaja opreme za frizere i kozmetičare.Knjigovodstvena agencija Agronova doo
Knjigovodstvena agencija, knjigovodstvene usluge, programi za knjigovodstvo, poslovni softver, sve vrste obračuna i dodatne usluge u vezi knjigovodstva.Mesta i predeli sveta
Dan mrtvih - Meksiko slavi život
Dan mrtvih, Dia de los Muertos, festival slavi okupljanje mrtvih srodnika sa njihovom porodicom, 1. i 2. novembra. Svake godine, za 1. (Svi Sveti) i 2. novembar (Zadušnice), nešto jedinstveno se odvija u mnogim oblastima širom Meksika: svečanosti povodom Dana Mrtvih.
Na španskom, Svi Sveti i Zadušnice su poznate kao El Dia de Todos los Santos i El Dia de los Muertos, respektivno. Iako je za većinu nas čudno da prihvatimo činjenicu, da smrt i svečanosti idu zajedno ruku pod ruku, za većinu Meksikanaca, ovo dvoje je međusobno isprepleteno. Sve ovo potiče iz antičkih domorodačkih naroda Meksika (Purepechan, Nahua, Totonaci i Otomi) koji su verovali da duše mrtvih se vraćaju svake godine, da posete svoje žive rođake - da jedu, piju i vesele se zajedno. Baš kao i kada su bili živi.
Temperamentan donekle, od dolaska Španaca u 15 veku, rasprostranjeni običaj decenijama je pozivao decu (male anđele), za pamćenje na prethodni dan (1. novembar, Svi Sveti), sa igračkama i šarenim balonima da ukrase njihove grobove. A sledećeg dana, Zadušnice, odrasli koji su umrli su bili počastvovani sa izloženom, pokojnikovom omiljenom hranom i pićem, kao i ukrasi i lične stvari. Cveće, posebno zempasúchil (indijska reč za posebnu vrstu nevena) i sveće, koji su postavljeni na grobovima, trebalo bi da vode duše doma svojim voljenima.
Ostali simboli su bogato ukrašeni pan de muerto (kolač sa kafom, ukrašen puslicama koje izgledaju kao da su kosti), bombone i slatkiši u obliku lobanje, figure mrtvih i mnoštvo papirnih skeleta i lobanja (narodi Nahua pre-kolumbijskog Meksika su gledali lobanju kao simbol života – ne smrti). Danas, ovi jezivi simboli i ostali slični detalji popunjavaju prodavnice i štandove sa slatkišima do sredine oktobra. U to vreme, domovi su često ukrašeni na isti način, kao i grobovi.
Ovo sve može izgledati morbidno i pomalo jezivo onima koji nisu deo te kulture. Ali za meksikance, koji veruju u život/smrt/preporod kontinuum, je sasvim prirodno. Ovo ne znači da smrt tretiraju olako. Nikako. To je samo da je prepoznaju, zadirkuju, čak i izazivaju. Smrt je deo života i, kao takva, ona predstavlja meksički duh i tradiciju koja govori: Nemoj uzeti ništa u ležećem položaju - čak ni smrt.
Prvo, cela porodica priprema grobnice i oltare, čiji članovi donose pokojnikovu omiljenu hranu i pće. Sveće su zapaljene, drevni tamjan kopal gori, molitve i crkvene pesme za mrtve su zapevane, a zatim se piće i hrana konzumira, nalik piknik atmosferi. U šest časova poslepodne, zvona se oglašavaju svakih 30 sekundi, dozivajući mrtve. Zvona se čuju i u toku noći. Pred zoru, zvona prestaju, a rođaci onih koji su držali bdenje tokom cele noći, odlaze kući.
Najupečatljivije odvijanje proslave Dana mrtvih odvija se na ostrvu Janitzio, jezera Pátzcuaro. Ovde, u cik zore (prvog novembra) Purepecha indijanci proslavljaju svečanim lovom na patke. U ponoć, kuvana patka i druge začinenje poslastice se donose na groblje, gde treperi na hiljade sveća. Za posetioce koji dođu je strašan prizor - žene se mole, a muškarci opevaju tokom sveže noći. Ostale ceremonije zapaljenih sveća održavaju se u obližnjim gradovima Tzintzuntzan-a (drevna prestonica naroda Purepechan), Jaráuaro i Erongaricuaro.
Ako razmišljate o prisustvovanju ovom spektaklu sledeće godine, najbolje je da rezervišete hotel na vreme, jer se kapaciteti brzo popune.
Temperamentan donekle, od dolaska Španaca u 15 veku, rasprostranjeni običaj decenijama je pozivao decu (male anđele), za pamćenje na prethodni dan (1. novembar, Svi Sveti), sa igračkama i šarenim balonima da ukrase njihove grobove. A sledećeg dana, Zadušnice, odrasli koji su umrli su bili počastvovani sa izloženom, pokojnikovom omiljenom hranom i pićem, kao i ukrasi i lične stvari. Cveće, posebno zempasúchil (indijska reč za posebnu vrstu nevena) i sveće, koji su postavljeni na grobovima, trebalo bi da vode duše doma svojim voljenima.
Ostali simboli su bogato ukrašeni pan de muerto (kolač sa kafom, ukrašen puslicama koje izgledaju kao da su kosti), bombone i slatkiši u obliku lobanje, figure mrtvih i mnoštvo papirnih skeleta i lobanja (narodi Nahua pre-kolumbijskog Meksika su gledali lobanju kao simbol života – ne smrti). Danas, ovi jezivi simboli i ostali slični detalji popunjavaju prodavnice i štandove sa slatkišima do sredine oktobra. U to vreme, domovi su često ukrašeni na isti način, kao i grobovi.
Ovo sve može izgledati morbidno i pomalo jezivo onima koji nisu deo te kulture. Ali za meksikance, koji veruju u život/smrt/preporod kontinuum, je sasvim prirodno. Ovo ne znači da smrt tretiraju olako. Nikako. To je samo da je prepoznaju, zadirkuju, čak i izazivaju. Smrt je deo života i, kao takva, ona predstavlja meksički duh i tradiciju koja govori: Nemoj uzeti ništa u ležećem položaju - čak ni smrt.
Prvo, cela porodica priprema grobnice i oltare, čiji članovi donose pokojnikovu omiljenu hranu i pće. Sveće su zapaljene, drevni tamjan kopal gori, molitve i crkvene pesme za mrtve su zapevane, a zatim se piće i hrana konzumira, nalik piknik atmosferi. U šest časova poslepodne, zvona se oglašavaju svakih 30 sekundi, dozivajući mrtve. Zvona se čuju i u toku noći. Pred zoru, zvona prestaju, a rođaci onih koji su držali bdenje tokom cele noći, odlaze kući.
Najupečatljivije odvijanje proslave Dana mrtvih odvija se na ostrvu Janitzio, jezera Pátzcuaro. Ovde, u cik zore (prvog novembra) Purepecha indijanci proslavljaju svečanim lovom na patke. U ponoć, kuvana patka i druge začinenje poslastice se donose na groblje, gde treperi na hiljade sveća. Za posetioce koji dođu je strašan prizor - žene se mole, a muškarci opevaju tokom sveže noći. Ostale ceremonije zapaljenih sveća održavaju se u obližnjim gradovima Tzintzuntzan-a (drevna prestonica naroda Purepechan), Jaráuaro i Erongaricuaro.
Ako razmišljate o prisustvovanju ovom spektaklu sledeće godine, najbolje je da rezervišete hotel na vreme, jer se kapaciteti brzo popune.